Poslednjih dana svetski mediji spekulišu da li će se Lukašenko i Belorusija uključiti u ruski rat u Ukrajini. Kao i njegov mentor iz Kremlja, Lukašenko se sve vreme kune da beloruska vojska ne učestvuje u „specijalnoj vojnoj operaciji“, da samo prima izbeglice i leči ranjenike. Istvoremeno, beloruski baćuška preti prstom, tvrdi da ima saznanja da Zelenski sprema napad na Belorusiju i upozorava da je upravo zbog toga stvorena nova rusko-beloruska vojna formacija koja samo čeka da ukrajinsku granicu preleti barem muva.

Lukašenkova dramaturgija zvuči kao da do sada Belorusija nije imala ama baš ništa sa ratom u Ukrajini.

Prisetimo se, ruska agresija je započeta pred zoru 24. februara upravo sa teritorije Belorusije i sa Krima.

Iz Belorusije mesecima se raketira i vrši napade na teritoriju Ukrajine, a Minsk je od samog početka saučesnik u Putinovim ratnim zločinima i zbog toga će odgovarati.

Putinu treba topovsko meso

Ako Belorusija sve vreme učestvuje u ratu sa Ukrajinom, čemu onda predstava oko toga hoće li, ili neće Lukašenko pokazati Zelenskom zli brk. Putin je sve do poslednjeg poraza kod Harkova i Hersona veliki rat u Evropi pokušao ne samo svojim Rusima da predstavi kao „malu vojnu intervenciju“, već i svojim najbližim postsovjetskim saveznicima. Nešto šta će svemoćna Rusija da završi za nekoliko nedelja, eventualno koji mesec puškaranja.

U sedam meseci rata, imperijalna Moskva je duž svojih zapadnih granica dobila nove jake NATO neprijatelje i izgubila inicijativu u Centralnoj Aziji. Taj region je sada pod daleko jačim direktnim političkim i vojnim uticajem Pekinga. Ni Kavkaz, ni Sibir nisu više pokorni i daju otpor mobilizaciji. Putin je na samitu Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu dobio jasnu poruku od onih na koje je u ratu protiv Zapada najviše računao, Indije i Kine, da što pre okonča sukob. Ali Rusija za završetak ovog rata nema dovoljno oružja, ni vojske, niti političkih saveznika. Lukašenko je u tom planu najodaniji čovek Kremlja.

Baćuška ima sve ono što treba Putinu, a to je pre svega – topovsko meso. Ljudstvo ruskoj vojsci nedostaje. Mobilisali su već do istrebljenja nacionalne manjine, vrbovani su ruski zatvorenici i svetski saveznici, poput Sirijaca. Rusiji je potrebno naoružanje, koga je sve manje u skladištima. Od Belorusije se traži da se u Ukrajini ponovo uključe sirene za napad sa severa. Da se razvuče front koji Ukrajinske oružane snage neće moći da drže.

Ne samo da Belorusiju uopšte ne treba razmatrati kao samostalnog geopolitičkog igrača, već treba uzeti u obzir činjenicu da Minsk i Moskva jačaju zajedničku saveznu državu (u kojoj je 1999. htela da bude i Srbija), a beloruska armija je potpuno integrisana sa ruskom. I pored svega, Lukašenko od samog početka glumi samostalnog saveznika, igra ulogu u Putinovoj rapsodiji laži u kojoj će do kraja učiniti sve što se od njega bude tražilo.

Lekcije iz osnovne škole

Iako na prvi pogled Lukašenko često izgleda nelojalan Kremlju, njegov brutalni režim i aftersovjetsko čudo postoji zahvaljujući Putinu. Neuspela revolucija nakon beloruskih predsedničkih izbora u leto 2020. godine pokazala je da opozicija i Zapad nisu planirali svrgavanje diktatora i promenu režima. Glavna testera za granu Lukašenkove vlasti zato je bila u Kremlju, koji mu je pokazao da će završiti kao Milošević u Hagu, ukoliko ne bude sledio Putinovu politiku.

Kremlj je motivisao kod Lukašenka, najbrutalniji od kraja Hladnog rata na bivšem socijalističkom prostoru, obračun sa opozicijom, nevladinim sektorom, medijima i intelektualcima. Zapad je na takav obračun prilično zatvorio oči. Naravno, bila su tu upozorenja Minsku, izražena je zabrinutosti iz Brisela i uvedene su lajt zapadne sankcije snage ujeda komarca sistemu priključenom na žilu kucavicu susedne države. Putinovi krvavi gasovodi, hiperrusofilija i bubnjevi rata na Zapadnom Balkanu, zajedno sa Lukašenkovim represijama bili su sasvim jasan znak da se bliži veliki rat u Evropi. Rat protiv EU i njenih vrednosti. Rat koji se može dobiti jedino totalnim porazom svih tih diktatora, njihovih vojski i fašističkih režima, što su lekcije iz Drugog svetskog rata koji smo svi na Starom kontinentu još u osnovnoj školi učili.

(Al Jazeera)