Potpredsednik Vlade Vojvodine Boris Barjaktarović, koji je funkcioner G17 plus, tvrdi da aktuelni nesporazumi između pokrajinske vlasti i Ministarstva za NIP ne utiču na saradnju koalicionih partnera u Banovini. On ukazuje na to da je odluku o raspodeli novca iz NIP-a donela Vlada Srbije na predlog resornog ministarstva, kojim, inače, rukovodi njegova stranačka koleginica Verica Kalanović.
– Posle republičkog budžeta, uredba o NIP-u je najčitanije štivo u Vladi, tako da sam uveren u to da su svi ministri pre glasanja bili upoznati s tim koliko će se novca plasirati i gde, i za koje projekte – kazao je Barjaktarović za „Dnevnik“.
On ipak smatra i da je reakcija iz Pokrajinske vlade bila logična jer je „njen posao da štiti specifične interese građana Vojvodine“.
– Posao Pokrajinske vlade bio je da proceni prioritetne projekte iz APV, što je i učinjeno, ali taj deo nije ispoštovan od Vlade Srbije. I stoga mislim da je reakcija iz Pokrajine bila normalna i očekivana – ocenio je sagovornik „Dnevnika”.
Na pitanje kakva očekivanja u Pokrajini imaju u pogledu rešavanja pitanja finansiranja novih nadležnosti i vraćanja imovine APV i lokalnim samoupravama, Barjaktarović je kazao da je donošenje tih propisa veoma važno da bi se novi paket nadležnosti mogao preuzeti.
– Sam Statut i Zakon o prenosu nadležnosti ne znače ništa bez zakona o imovini i o finansiranju Pokrajine. Tako da će republička vlast svoje opredeljenje za decentralizaciju dokazati tek onda kad donese ova dva zakona. Jer, Statut je samo deklaracija bez finansiranja, a priča o decentralizaciji je takođe deklaracija bez imovine – ocenio je naš sagovornik.
On je dodao da nema informacija o tome da li se radi na navedenim zakonima, navodeći da je u više navrata najavljeno da će oni biti utvrđeni u prvom kvartalu ove godine. A upravo ti zakoni će, po njegovim rečima, biti test spremnosti centralne vlasti da podeli deo poslova s nižim nivoima. Barjaktarović pri tome objašnjava da statistički regioni jesu uslov da bi se moglo aplicirati kod evropskih fondova, ali i da to treba da bude samo prvi korak ka pravoj decentralizaciji „koja podrazumeva centralni, regionalni i lokalni nivo vlasti“.
– Problem vojvođanske administracije je u tome što je jedina regionalna administracija u Srbiji. Kad Srbija dobije još neku regionalnu administraciju, otkloniće se i pritisci i optužbe o cepanju i separatizmu, koje su apsolutno besmislene – uveren je potpredsednik Vlade Vojvodine.
Barjaktarović navodi da je proces decentralizacije prethodno neophodno sprovesti i unutar stranaka.
– Isto kao na nivou države, dokle god postoji samo jedan pokrajinski odbor u strankama, on kad-tad mora doći u sukob ili nerazumevanje sa stranačkom centralom. A onog trenutka kad stranke budu imale više regionalnih ogranaka, mnogo će se lakše doći i do formiranja regiona u Srbiji – uveren je Barjaktarović.
Naš sagovornik, koji je u Banovini vodi resor za regionalnu i međunarodnu saradnju, potvrdio je našem listu da je predloženom odlukom o pokrajinskoj upravi predviđeno nekoliko novina vezanih za rad ovog sekretarijata. On je naveo da se novom odlukom predviđa i promena naziva tog resora u ’sekretarijat za međuregionalnu saradnju’. Po njegovim rečima, to ipak neće suziti njegove dosadašnje nadležnosti kad je reč o saradnji s međunarodnim institucijama, prvenstveno evropskim.
U opusu nadležnosti ovog sekretarijata, kako je naveo, biće i makroregionalne startegije, a pre svega dunavska strategija. Takođe, ovaj resor biće nadležan za otvaranje kancelarije u Briselu i drugim regionima. Barjaktarović je kazao da formalno kandidatura Srbije za članstvo u EU nije uslov za otvaranje predstavništva APV u Briselu, ali da ta kancelarija ipak neće biti otvorena pre sticanja statusa kandidata, zbog finansijskih razloga.
– Da nije krizna godina, rekao bih da je ta kancelarija već trebalo da bude otvorena. Ali, računica pokazuje da ona ne može koštati manje od 20 miliona dinara godišnje, što je ozbiljna cifra. S druge strane, Srbija još nema status kandidata, tako da nam je otvoren pristup samo dvema komponentama IPA fondova, za koje se aplicira preko Beograda, odnosno centralne vlasti. Nakon kandidature to će biti promenjeno, i od tog trenutka će biti smileno i imati predstavništvo u glavnom centru EU jer će se tad ulaganje u tu kancelariju vrlo brzo isplatiti – objasnio je Barjaktarović.
(Dnevnik)