Znalo se odavno da se na predsednika Srbije Aleksandra Vučića priprema atentat, to je bio glavni spin oficijelne propagande koja je, plasirajući različite verzije napada na predsednika, ukazivala na njegove tobožnje uspehe i na to da je, zapravo, napad na Vučića napad na Srbiju, progresivnu i moćnu.

Uglavnom su u strašnim pričama pominjani zaverenici i snajper, nalogodavci iz stranih agentura, jednom su, te nesrećne 2016, u blizini Vučićeve vikendice u selu Jajinci podno Avale pronađeni impozantna količna oružja i municije, ručni bacači, telefoni-detonatori i još koješta od priručnog alata za ubistvo. (Tužilaštvo nije pokrenulo istragu protiv nepoznatih lica).

Pretilo se Vučiću, sam je priznao 2013, još dok je bio potpredsednik Vlade; beše tugaljivo do bola, ne bez izvesne epike, proročkog nagoveštaja crne sudbine, vapaja zanemarenog deteta koji je trebalo da izazove kolektivno naricanje: “Pošto znam kako ću da skončam, jer dobro znam svoj narod, najviše ga volim na svetu, zato i znam kako ću da skončam…Zato mi se toliko žuri. Jer, znam da mi se približilo.“

Prođe nekako i ta tužbalica, a tek je počelo.

Opasnost je pretila i od bande Veljka Belivuka, pohapšene u februaru prošle godine, koja je imala, saznadosmo od nadležnih, mašinu za mlevenje mesa, ali i snajper, što znači i da se obučavala za to da ga upotrebi i ubije – koga drugog do Vučića.

Najrizičnije, međutim, beše na grandioznom otkrivanju spomenika svetom Savi, kada je hrabri predsednik upozoren da je na nišanu, ali je, uprkos tome, održao slovo u slavu utemeljitelja srpske države i o njenim novim svetlim perspektivama.

Milo stoji iza svega

Zločinačke namere pripisivane su širokom krugu mogućih počinilaca, egzekutorima iza kojih su uvek, baš kao i danas, stajali moćnici iz sveta politike. A onda se pojavila i istinska pretnja, srbijanski ministar policije Aleksandar Vulin otkrio je javnosti 21. januara informaciju da se priprema još jedan atentat na šefa države, što je potvrdila i premijerka Ana Brnabić, pozivajući se na Europol koji je informaciju o pripremi atentata prosledio Srbiji pod oznakom “hitno”.

Ministar Vulin je kazao da je posredstvom Europola obavešten o uspostavljanju organizovane kriminalne grupe koja ima za cilj atentat na predsednika Srbije.

Vulin je izašao sa informacijama o razotkrivanju skupine izvršilaca na čijem je čelu crnogorski državljanin Radoje Zvicer, vođa kavačkog kriminalnog klana.

Namah se spin-klupko odmotalo sve do predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, a Vulin je i sada, kao i mesecima ranije, tek glasnogovornik Vučićeve neobične opsednutosti Đukanovićem.

Još septembra prošle godine Vučić je preko Vulina poručio: “Đukanoviću nije tema droga, organizovani kriminal, ekonomski kolaps Crne Gore, njemu suštinski nije tema ni SPC, pa ni Srbija ili srpski svet, njegova jedina tema, opsesija i frustracija je Aleksandar Vučić. Strah, mržnja i kompleksi prema Aleksandru Vučiću vode Mila Đukanovića. Đukanović ne shvata da je na spisku prioriteta Aleksandra Vučića veoma nisko i da on za Aleksandra Vučića nije ni takmac ni predmet interesovanja.”

Među nama, teško da bi iko poverovao u to da Đukanović ima “kompleks Vučić”, biće da je obrnuto.

Uskoro Đukanović postaje predmet interesovanja, uz Vulinovu šibicarsku ogradu u šmiranom napadu razuma (“Ne bi bilo korektno da bez podignte optužnice govorim o imenima”): “Zvicer nije sam, on ima svog političkog šefa koji nije iz Srbije. On je deo struktura vlasti nekih nama bliskih država i on je čovek koji već decenijama rukovodi sličnim ljudima kao što je Radoje Zvicer“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin.

Niko nije znao da govori o Milu Đukanoviću, šefu ljudi kakav je Radoje Zvicer, čovek sa poternica koji se sumnjiči za šverc i ilegalnu prodaju narkotika, te organizaciju više ubistava koja su počinjene na teritoriji Republike Srbije, Crne Gore, ali i drugih zemalja (iz Vulinove izjave).

Nakon poslednje najave da će biti likvidiran Vučić je kulirao u nepokretnom vozu, dajući intervju režimskoj televiziji Pink.

Na godišnjoj konferenciji za novinare, o atentatima na njega u 2021. godini, rekao je da mu nije poznat nijedan otkriveni slučaj.

“Kažete, bili su pokušaji atentata, ne znam ni za jedan. Da li neki misle, da su neki planirali ili nisu atentat, da li su dobili informacije iz bezbednosnih službi da je bilo ideja i planova… Pa njihov posao je da to spreče, to je sasvim moguće. Ne vidim šta je tu vas pogodilo, to što im nije uspeo atentat, ili to što su, mislite, nekome podizali rejting pokušajima atentata?”, izustiće predsednik 29. decembra 2021.

Malo neobično, budući da je premijerka Ana Brnabić 24. oktobra prošle godine rekla da je u januaru 2021. planiran atentat na Vučića koji bi trebalo izvršiti na otkrivanju spomenika Stefanu Nemanji.

Ko je planirao nije rekla, niti smo čuli da je protiv nekoga nešto preduzeto, što je, uostalom, i zajednički imenitelj svih ubistava predsednika.

Od Karađorđa do Vučića

I šta sad, ko nije shvatio okrenuo se edukativnom štivu u vladinoj profašističkoj tiskovini Večernje novosti koja piše da je “prilično jasno da je aludirao (Vulin, prim.aut.) na crnogorskog predsednika Mila Đukanovića” (Večernje novosti, 29. januar).

No, ne može se tek tako izvršiti atentat na Aleksandra Vučića, nije Đukanović tome dorastao. Tako će se u razradu monstruoznih ideja uključiti i roto dnevnik Objektiv, saopštavajući suštinu već naslovnim blokom na naslovnici: “Otkriven plan zavere protiv Vučića – Atentat organizovao Milo uz logistiku MI6”.

Moćno zvuči, a Objektiv ima i kredibilni izvor, profesora međunarodnih odnosa Srđana Perišića (sa Instituta za azijske studije). Stacionirana je britanska služba u Prištini i u Butmiru, ali je najprisutnija u Crnoj Gori.

Od Perišića dobijamo i lekciju iz istorije, Tito se uvek oslanjao na Britance, ali su mnogo ranije oni umešali svoje prste i u ubistvo Karađorđa.

Polako, da udahnemo, ne palimo cigarete, opasne su po zdravlje. Iako Perišić u priču uvodi i istoričara Milorada Ekmečića. “Ekmečić piše da je jedan tadašnji britanski oficir Mornarice, koji je inače bio grčkog porekla, dostavljao zaverenicima i atentatorima na Karađorđa sve podatke o njegovom kretanju, kako bi ga lakše likvidirali.”

I sve se uklapa, šta je logičnije od toga da britanski marinac zna sve o kretanju Karađorđa i da svoja saznanja deli sa atentatorima, zapravo vojvodom Vujicom Vulićevićem koji nije imao snajper, nego sekiru.

Vojvoda će, za interese Njenog Veličanstva, likvidirati Karađorđa u Radovanjskom lugu kod Velike Plane, jula 1817.

Karađorđeva glava je odsečena i odneta sultanu u Carigrad, fakat upozoravajuća ova lekcija iz istorije.

Meta je Vučić zbog napredne Srbije

U potrazi za detaljima istrage najdalje je otišao Informer, do neimenovanog kredibilnog sagovornika (“Zvicer: Imamo 100.000 000 dolara zaubistvo Vučića, 29. januar) koji ima uvid u to što je Europol navodno prosledio srbijanskoj policiji.

“U tim razgovorima Zvicer govori da pare nisu nikakav problem i da je spreman da plati koliko god treba da se, kako on kaže, ‘sašije Vučić’. U jednom od razgovora sa svojim glavnim logističarem u Evropi, čovekom čiji je nadimak Debeli, rekao je da će za Vučićevu glavu da plati i sto miliona dolara!”

Iza svega stoji “onaj gore”, čuli su operativci prisluškujući neoprezne mafijaše.

Znakovito je to što Zvicer navodno koristi izraz ubica Zorana Đinđića (“sašiti”), ali autor ne sumnja u to da se za ubistvo Aleksandra Vučića mogu izdvojiti toliki novci.

Ponovo Objektiv, u epizodi upotreba pretnji: “Koordinisana akcija tajkuna, stranih službi, mafije i dela opozicije – Vučić mora pasti pre izbora“, čitamo na naslovnici nakon Vulinove informacije.

Uz fotografiju Radoja Zvicera umontirani su portreti opozicionog prvaka Dragana Đilasa, antirežimskog ekologa Save Manojlovića, medijskog magnata Dragana Šolaka i neizbežnog, Mila Đukanovića.

Uoči objavljivanja saznanja Europola, ali nakon prispeća informacija u MUP Srbije, pripremljen je i emitovan video klip Meta Porodica u kojem se kao motiv zaverenika protiv Vučića govori o svekolikom progresu Srbije, na “ekonomskom, diplomatskom i vojnom planu”.

Meta, sugeriše Vučić ovim primitivnim videom (Propagandom mora da rukovodi jedan čovek, znao je Jozef Gebels), jeste predsednik, ali zbog svega što je učinio za Srbiju sa čim susedi ne mogu da se pomire.

Predsednik može da se oslabi samo ako mu se napadne porodica, a upravo to čine novinari-plaćenici, najavljena je video presuda urednicima istraživačkih portala i jednom satiričaru.

Nema sumnje u to da su mnogi poverovali, jer propaganda, pisao je teoretičar psihologije mase Gistav Le Bon, treba da bude prilagođena sposobnosti shvatanja najograničenijih među konzumentima kojima se obraća.

(Al Jazeera, foto: Medija centar Beograd)