Podrškom manjinskoj listi “Zajedno za Vojvodinu”, Liga socijaldemokrata Vojvodine osigurala je sebi ulazak u Skupštinu praktično i pre samih izbora. Prema rečima generalnog sekretara LSV Bojana Kostreša, na ovaj potez su se odlučli jer je to jedini zagarantovani put da se “Vojvodina vrati u parlament”. A ukoliko glasači Lige i na ovim izborima u istoj meri izađu i zaokruže broj 12, lista “Vojvođani” će osvojiti minimum pet mandata. Koalicija sa nekom od opozicionih stranaka nije bila prihvatljiva za LSV jer ne žele partnerstvo “sa strankama koje jesu građanske orijentacije, ali koje izbegavaju da da kažu da je evropska, decentralizovana, sekularna Srbija sa bogatom i autonomnom Vojvodinom jedini pravi put”.

“Sve dok je u Srbiji i dalje na snazi Šešeljev izborni zakon koji regionalnim strankama ne omogućuje ravnopravno učešče na izborima, ovo je jedini način da se autentični Vojvođani u Skupštini bore za Vojvodinu tako što ćemo podržati listu broj 12”, kaže Kostreš, napominjući da LSV “ne vidi nijednog partnera južno od Save i Dunava koji suštinski razume Vojvodinu i spreman je da se bori za rešavanje njenih problema”. Kao samo jedan od problema, Kostreš izdvaja činjenicu da 700.000 ljudi u Vojvodini nema zdravu pijaću vodu.

Zrenjanin je, na žalost, najbolji primer nesposobnosti aktuelne vlasti da reši problem pijaće vode. Ni posle osamnaest godina, i pored svih obećanja problem ne da nije rešen, nego se rešenje ni ne nazire. Fabrika vode koju su iz SNS godinama najavljivali kao rešenje je u stečaju i za taj fijasko ne da niko neće odgovarati, već na sličan način se želi “rešiti” problem vode i u Kikindi”, kaže Kostreš, tvrdeći da” izgradnja fabrika vode po lokalnim samoupravama je šansa za korupciju, ali ne i za rešavanje ovog velikog problema koji imaju svi stanovnici srednjeg i severnog Banata, severne i zapadne Bačke”.

U LSV smatraju da je izgradnja regionalnih vodovoda po ugledu na istarski ili onaj sa juga mađarske jedini način da svi građani u Vojvodini imaju zdravu pijaću vodu u 21. veku i da je to samo jedan od razloga zašto je “važno da u republičkom parlamentu bude Vojvođana, jer će se samo oni izboriti za rešavanje problemna ljudi koji u Vojvodini žive”.

Kostreš takođe ističe da su Vojvođanima neophodni poslanici u Skupštini i zbog “zloupotrebe nacionalističkog sentimenta”, koji vlada Srbijom.

“Vojvođanima su potrebni poslanici koji će se u Republičkoj skupštini boriti za očuvanje raznolikosti i bogatstva Vojvodine koje se otima i uništava. Multietničnost, multikonfesionalnost i višejezčnost su obeležija Vojvodine. Mi ih smatramo našim bogatstvom i želimo da sačuvamo naš način života i naše vrednosti”, kaže generalni sekretar Lige. Kostreš, međutim itiče da im je važno da” pored ovog nematerijalnog bogatsva sačuvaju i materijalno”.

“Možda je slučaj NIS-a najbolji pokazatelj nemara i pljačke Vojvodine. NIS je poklonjen Rusima za 400 miliona evra što je otprilike vrednost jednogodišnje eksploatacije nafte iz vojvođanskih nalazišta. Samo na osnovnu nezakonite rudne rente koju Gasprom plaća (3 odsto umesto 7 odsto) AP Vojvodina i lokalne samouprave u AP Vojvodini (2008-2021) ostale su uskraćene za gotovo 35 milijardi dinara. To je iznos koji je potreban za izgradnju recimo 30 novih škola ili 250 fiskulturnih sala”. Ono o čemu svakako mora da se priča u republičkom parlamentu je i “stara boljka” Vojvodine, centralizacija.

“Neophodno je decentralizovati poreski sistem koji će omogućiti da se u Vojvodinu ulaže ono što se u njoj stvori, a ne da zavisi od dobre volje ili političkih prilika, nego isključivo od sposobnosti svoje administracije da stvore prihode i prikupe poreze. Vojvodini od donošenja Ustava pa do danas, osim prve godine, nikada nije vraćeno ni onih Ustavom predviđenih, sramnih sedam odsto bez obzira što Vojvodina bruto domaćem proizvodu Srbije u određenim godinama doprinosi čak i do 40-50 posto”, kaže Kostreš, dodajući da su danas prosečne zarade Vojvođana sedam odsto ispod proseka države, a u nekim opštinama su zarade i 30 posto niže od državnog proseka, “ što u vreme pune autonomije nije bio slučaj”.

Poslanici liste Vojvođani će se u Skupštini Srbije, prema njegovim rečima, boriti i za izjednačavanje položaja naših poljoprivrednika i privrednika sa stranim investitorima.

“Mi se ne protivimo subvencijama za strane investitore, ali mislimo da svako ko otvara nova radna mesta znači i naši privrednici i poljoprivrednici trebaju da imaju iste subvenicije i istu podršku od strane države. Takođe, potrebno je ujednačavanje subvencija poljoprivrednicima sa onima koje se primenjuju u nama susednim evropskim zemljama, koje će im omogućiti da žive od svog rada. U Hrvatskoj se za šećernu repu po hektaru dobija 600 evra subvencija a u Srbiji 34 evra. Kada imate takav odnos države prema poljoprivrednicima, onda se ne treba čuditi što ljudi protestvuju”, dodaje Kostreš.

Poslanici manjinske liste “Vojvođani” bi se zalagali i zaustavljanje pustošenja Fruške gore, ali i drugih ekoloških problema u Vojvodini.

“Ako ne bude vojvođanskih poslanika u parlamentu, raspravljaće se samo o Rio Tintu, ali ne i o Ling Longu. Važno je i da se zaustavi mahnita seča šuma pre svega na Fruškoj gori i u Deliblatskoj peščari, ali i ogoljavanje cele Vojvodine. Samo promenom statusa NP Fruska gora iz JP u ustanovu bilo bi omogućeno ovom državnom preduzeću da se umesto pozitivnim poslovanjem iz koga ostvaruju prihode bavi očuvanjem prirode. U zvaničnom izveštaju Ministarstva finansija, po izvozu sirovana na drugom mestu izvoza u Kinu je sirovo drvo, tj.trupci i sirova građa. Oni nama prljavu industriju, kreditna zaduženja, uništavanje prirode, a mi njima sirovine i dužničko ropstvo. To je državna politika. To se mora promeniti”, zaključuje Kostreš.

(Nova.rs)