Uvaženi g. Antiću,
nedavno ste uputili pismo narodnim poslanicima, pozivajući ih da formiraju grupu za ukidanje AP Vojvodine. Odlučili ste da meni pismo ne pošaljete, izgovarajući se komentarom na Tviteru da ću se usprotiviti ideji Naprednog kluba. Ipak, dijalog je važan. Odlučio sam da pismo uzmem na poslugu, pažljivo ga proučim i ponudim odgovor na Vaše teze.
Prvo, početak pisma počiva na očigledno netačnoj tvrdnji da je današnja autonomija Vojvodine jednaka onoj iz 1974. godine. Kao obrazovan čovek, znate da su potpuno neuporedive ingerencije današnje APV i njen položaj u okviru Srbije i principi organizacije nekadašnje SFRJ. Verujem da Vam je poznato da se Jugoslavija davno raspala. Za razliku od nje, današnja Srbija je država u kojoj postoji višepartijski sistem, parlament je jednodoman, Vojvodina nema predstavnike u posebnom skupštinskom domu, pravosuđe je drugačije uređeno… Srbija, za razliku od SFRJ, nema kolektivno predsedništvo u kome je Vojvodina imala svog predstavnika. Danas predsednika Republike biraju svi građani ove zemlje neposredno, po načelu „jedan čovek, jedan glas“.
Drugo, kontradiktorne su Vaše istovremene tvrdnje da Vojvodina ima previše nadležnosti i da Skupština APV retko zaseda. Da Vojvodina ima previše ingerencija, onda bi valjda njen parlament češće zasedao i donosio odluke u tim predimenzioniranim poljima nadležnosti.
Treće, na polovini teksta krećete u haubičnu paljbu frazama. Kažete da se, zbog autonomije, umanjuju prava srpskog naroda i da je prekršeno pravo na proporcionalnu zastupljenost. Gde to, doktore Antiću? U Skupštini Srbije ima 250 poslanika izabranih na izborima na kojima je cela Srbija jedna izborna jedinica. Stranke nacionalnih manjina moraju da dostignu prirodni prag, ali to pravilo nije vezano samo za partije iz Vojvodine. U Skupštini Vojvodine? Ni tamo ne postoji nijedno pravilo koje bi narušavalo proporcionalnu zastupljenost Srba u odnosu na druge narode.
Kažete da postoji „medijska satanizacija Srbije i srpskog naroda“ omogućena autonomijom. Ko sprovodi tu satanizaciju? Gde ste je videli? I preklinjem Vas, nađite neki naučniji izraz od onog kojim su nas trovali oni koji su i Vas pre 16 godina optuživali da, kao učesnik studentskog protesta, učestvujete u „satanizaciji“ svog naroda.
Gde se to vodi „sistematska kampanja zatiranja tradicija i kolektivnog sećanja“ pod okriljem autonomije? Hoćete da kažete da su organi Vojvodine i oni koji su za autonomiju nekakvi konkvistadori koji sprečavaju nekoga da slavi slavu, krsti dete, posti, pravi tradicionalni nedeljni ručak, sedi na kibicfensteru, obožava čvarke ili gulaš, slobodno čita Sremca, Lazu Kostića ili Vaska Popu? Da se, pojedinačno i kolektivno, seća najlepših i najbolnijih događaja iz prošlosti srpskog i drugih naroda u Vojvodini? Podsećam Vas, godišnjica odvratne fašističke racije se svake godine obeležava u Novom Sadu. Mi u ostatku Srbije bez autonomije ne možemo godinama da uredimo Staro Sajmište.
Sećaju se ljudi u Vojvodini, i spontano i organizovano, svih najvažnijih događaja iz svoje prošlosti. Nema veze autonomija s tim. I prisajedinjenja, i okupacije i oslobođenja, i nasilnog prinudnog otkupa i ekonomskog razvoja u tadašnjem sistemu, uz sve njegove mane… Sećaju se i jogurt revolucije, generacije Vojvodine koja je bila prvak zemlje krajem osamdesetih, a vojvođanski bendovi držali scenu onda kada je ona u ostatku Srbije bila uništena.
Pamte, kroz priče starijih, dobru književnost i gledajući ono što radite, da je rodoljubaca, Fema, ljudskih slabosti i malograđanštine koja svađa Pop Ćiru i Pop Spiru bilo jednako u svakom vremenu. I onda kad Vojvodina nije bila u Srbiji, i kada su popove odmenili komunistički propovednici, i posle kada se Jugoslav Kostić pitao koliko i Sejdo Bajramović.
Nema to veze za autonomijom, dragi moj Antiću. Nebitno je da li je u zgradi Banovine pokrajinska administracija, kasarna ili diskoteka. Zato neću da ukidam autonomiju Vojvodine. Zato što se sećam, a sećaju se i oni koji u Vojvodini žive, šta dolazi posle jogurt revolucija.
(Politika)