Centar za nenasilnu akciju (CNA) Sarajevo/Beograd više od decenije podstiče mirovni angažman dojučerašnjih neprijatelja, pripadnika vojnih formacija iz svih država Balkana, kako bi svojim ličnim primerom ukazali na svu pogubnost ratnih dejstava i pomogli uspostavljanju trajnog mira u regionu. Jedna od redovnih aktivnosti neformalne grupe od tridesetka veterana jeste i zajedničko učešće na komemoracijama povodom tragičnih događaja, kao i zajedničke posete stratištima iz ratova devedesetih.

Ratne veterane iz regiona, u najnovijoj mirovnoj akciji okupio je komemorativni skup povodom godišnjice smrti njihovog kolege Novice Kostića iz Vlasotinca. Kostić, ratni veteran JNA i ratni vojni invalid, bio je dugogodišnji saradnik CNA, a godišnjica njegove smrti iskorišćena je za zvanično podnošenje inicijative za promenu naziva ulice 1. oktobra u Vlasotincu u kojoj je Novica živeo, u Ulica Novice Kostića.

“Nakon ranjavanja, život je posvetio porodici i izgradnji mira. Nije propuštao nijednu priliku da govori o strahotama rata, i da se zalaže za mir, pomirenje, saradnju i solidarnost među ljudima na prostoru bivše Jugoslavije” stoji, između ostalog u inicijativi.

Radomir Radević iz Centra za nasilnu akciju Sarajevo/Beograd za Autonomiju ukazuje kako je pomenuta inicijativa dobila ogromnu podršku – pored porodice Kostić, tu je i podrška boračkih udruženja iz Vlasotinca, zatim predsednika opštine Bratislava Petrovića i više odbornika, zatim svih stanovnika Kostićeve ulice, čak i iz nekoliko okolnih ulica, pa onda i tridesetak ratnih veterana pripadnika različitih vojski i udruženja.

„Verujemo da će uz takvu podršku inicijativa dobiti i zvaničnu podršku od strane opštine, te da se već naredne godine pojavi tabla sa imenom Novice Kostića“, rekao nam je Radević, podsećajući da je Kostić poslednjih 15 i više godina bio pre svega mirovni aktivista i čovek koji se zalagao za izgradnju trajnog mira na Balkanu.

Najteže uspostaviti poverenje

U radu sa bivšim učesnicima ratova najteže je bilo uspostaviti poverenje koje je u izgradnji direktne i transparentne komunikacije ključno, kaže Radević, dodajući da ga je jako teško steći a da se lako gubi.

Nakon što je poverenje uspostavljeno i nakon što je pokrenut proces zajedničkog obeležavanja tragičnih događaja i prisustva komemoracijama, dolazi se do sledećeg koraka – uticaja na okolinu procesima ukidanja mržnje, razgradnje slike o neprijatelju kao zločincu i monstrumu i sopstvenoj slici jedine žrtve. Sve to, kaže Radević, rezultira osvajanjem nekih novih prostora slobode.

„Ti procesi su nimalo laki i nimalo kratki, taj rad traje već desetinama godina. Ti borci, posebno oni koji su se borili na suprotstavljenim stranama, su grupa ljudi koja poseduje visok kredibilitet i potencijal za rad na polju izgradnje mira. Posebno u svojim lokalnim zajednicama. Znate, kad se pojavi neko ko je ratni veteran, odlikovan u ratu, ko je danas ratni vojni invalid, dakle dao je dobar deo svog života, pa čak i delove svog tela, njemu teško da se može nešto protivurečiti ili osporiti pravo da govori“, napominje Radević.

Naš sagovornik kaže da je gotovo po pravilu svako od tih ljudi bio voljan da čuje onog sa druge strane i da im je ta ideja zajedničkog obeležavanja bliska, iako je neminovno povezana sa nekom nelagodom, neprijatnošću; iako je uvek nosila rizik nerazumevanja, osude ili diskreditacije koje su se reflektovale i na njihove živote.

„Te reakcije su različite i kretale su se od, posebno u početku, nerazumevanja, napada, nepoverenja i osude, da bi vremenom prerastale u potpuno poverenje i u podršku, potrebu da se i ostali uključe u taj proces. Ta osuda i nerazumevanje, to je važno reći, oni dolaze kada lokalna zajednica, okolina, pogrešno pretpostavlja da je poštovanje žrtava onih drugih istovremeno omalovažavanje naših žrtava ili opravdavanje ratnih ciljeva onih drugih. To svakako nije cilj, jer mi šaljemo poruku da nikoga ne omalovažavamo i da cilj nije da se neko osudi, da se onaj drugi veliča, da mu se pripisuju zasluge i odaje priznanje, već da je ljudski život neprikosnovena vrednost i da smo okupljeni oko žalosti za gubitkom svakog ljudskog života“, istakao je Radević.

Glasna poruka

Naš sagovornik napominje da je teško dati generalnu ocenu o tome koliko ovakvi glasovi dopiru do mlađih generacija, jer je prilika da se čuju ratni veterani u razgovoru sa dojučerašnjim neprijateljima, gde zajedno šalju poruke mira, i dalje jako retka. Sa druge strane, upravo to, dodaje Radević, može biti dobar razlog za pažljivije slušanje poruka o ciljevima i motivima za učešće u ratovima, a zatim i usvajanju poruka o potrebi izgradnje mira i bolje budućnosti.

„Samo prisustvo tih veterana mestima stradanja iskazuje poštovanje spram žrtava i daje poruku živima, mladima, da više nismo neprijatelji, da u njima vidimo ljude, da vidimo porodicu, komšije, prijatelje koji su takođe doživeli i tugu i patnju koju rat nosi sa sobom“ rekao je Radević.

Radikalizacija koja je poslednjih godina sve prisutnija, pre svega u verbalnim okršajima visokih predstavnika vlasti, u pominjanju novih ratova, u masovnoj nabavci naoružanja i slično, nije se odrazila na saradnju veterana, napominje naš sagovornik.

„Mogu s ponosom da kažem da u našoj grupi ratnih veterana bilo kakav govor mržnje, ratna huškanja, nailaze na oštru reakciju i osudu. Možda je najbolji primer ovo o čemu smo na početku pričali – na komemorativni skup Novici Kostiću došli su svi bez pogovora! Grupa od preko 30 ratnih veterana je došla da oda počast svom saborcu u izgradnji mira“, rekao je on. Ocenio je da bi svakako sve išlo brže kada bi postojao dijalog i na međudržavnom nivou, kada bi podrška ovakvim projektima od strane državnih institucija bila direktnija i jača.

„Svima bi nam to olakšalo, a posebno bi ratnim veteranima to bio dodatni motiv i potvrda u ispravnost onoga što rade“ zaključio je Radomir Radević.

Sećanje na Novicu Kostića

U znak sećanja na Novicu Kostića, ratnog veterana i dugogodišnjeg mirovnog aktivistu, preminulog u decembru 2020. godine, predstavnici Centra za nenasilnu akciju Sarajevo/Beograd (CNA), zajedno sa neformalnom grupom ratnih vetarana iz regiona, bivšim pripadnicima Hrvatske vojske (HV), Hrvatskog vijeća obrane (HVO), Armije Republike Bosne i Hercegovine (ARBiH), Vojske Republike Srpske (VRS), Vojske Jugoslavije (VJ) i Jugoslovenske Narodne Armije (JNA), 8. decembra su položili cveće na grob Novice Kostića, a zatim organizovali komemorativni skup. Sećanje na Kostića podelili su njegovi prijatelji i saborci, ratni veterani iz Zagreba, Sarajeva, Gornjeg Vakufa, Bihaća, Bosanskog Novog/Novog Grada, Brčkog, Rogatice, Goražda, Zavidovića, Kruševca, Beograda, Šamca, Ruda, Vlasotinca i drugih mesta, saopšteno je iz CNA.

Ratni veteran Hrvatske vojske Zvonko Lucić podsetio je da je 1991. u odnosu na Novicu bio na suprotnoj strani fronta, ali se tada nisu sreli, već mnogo godina kasnije te da od tada svedoče kako bivši neprijatelji mogu preuzeti ulogu iscelitelja u suočavanju sa prošlošću.

„Novica je u tome bio izvrstan, realistačan, nenametljiv i s jednom istinom za sve. Ako neka zajednica treba imati uzore, a sva društva bi trebala jer su ti uzori ono čemu društvo stremi, tada je ova zajednica odabrala  pravi uzor jer se temelji na pravim vrednostima. To je moje svedočenje o Novici”, poručio je Lucić, a prenela CNA.

Ibrahim Topčić Pajo, ratni veteran iz Gornjeg Vakufa-Uskoplja naveo je da je punog srca prihvatio poziv da učestvuje u ovakvoj inicijativi.

„Poznavao sam Novicu godinama, imali smo iskren drugarski odnos, dolazio je dva puta u Gornji Vakuf, a mnogo puta smo se sretali na tim teškim mestima stradanja. Novica će u mojim sećanjima živeti kao drug koji je živio daleko, ali mi je uvek bio blizu”, istakao je Topčić.

Novica Kostić je rođen u selu Dobrovišu, opština Vlasotince, 1960. godine. Učesnik je oružanih sukoba 1991. godine u Hrvatskoj, kao rezervista bivše JNA. Teško je ranjen 4. novembra 1991. godine, u Karlovcu, u Hrvatskoj. Posle ranjavanja, ostao je trajni invalid, bez jedne noge, sa mnogo povreda i trajno narušenog zdravlja, zbog čega je imao niz operacija. Poslednja koju je morao da obavi bila je u leto 2019. godine. Bio je predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida u Vlasotincu, do svoje prerane smrti, 12. decembra 2020. godine.

Dalibor Stupar (Autonomija, naslovna fotografija: CNA)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.