Aktuelna situacija je vrlo nepovoljna za vlast. Afera sa kriminalcem Veljkom Belivukom i njegovim klanom je otišla predaleko, jer su otkriveni mnogi detalji sa kojima vlast ne može da izađe na kraj. To je činjenica koja koindicira sa ponašanjem predsednika Srbije i kada je reč sa svim onim što se trenutno dešava u BiH. Očigledno je da Aleksandar Vučić sada pokušava da pričom o otvorenom Balkanu i saradnji sa državama regiona popravi situaciju i skloni se od priče o povezanosti države i kriminala pred međunarodnom zajednicom – ocenjuje za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava reakciju predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, na uvođenje zabrane negiranja genocida i ostalih ratnih zločina u BiH.
Javna reakcija Aleksandra Vučića, koji inače ne priznaje srebrenički genocid, bila je samo u nekoliko navrata i to bitno drugačija, odnosno umerenija od ostalih državnih zvaničnika. Naime, on je 24. jula na televiziji Pink rekao da „nametnute odluke nikada nikome nisu donele dobro, donele su samo podele“.
Tom prilikom je istakao i da je važno da se prvo ukaže pijetet prema srebreničkim žrtvama i da se sa Bošnjacima grade prijateljski i bratski odnosi. „Neki pripadnici naših naroda pravili su stvari kojima ne možemo da se ponosimo“, dodao je.
Tri dana kasnije, Vučić je najavio da će uskoro izaći sa predlogom kako da Srbija vodi dijalog sa Bošnjacima.
–Vučić nije reagovao na kaznene mere za negiranje genocida na način na koji su reagovali njegovi eksponenti, poput Aleksandra Vulina. Kao što je i inače slučaj, Vučić je izabrao da isturi druge da reaguju oštro. Srbija polako gubi pozicije koje je dosta dugo imala kada je reč o zapadnoj međunarodnoj zajednici, jer Vučić više nije u prilici da diktira bilo kakve uslove bilo kome pa ni tome kako će izgledati dijalog sa Bošnjacima. Preduslov za tako nešto bi bilo priznanje genocida. Tu najavu Vučića da će izaći sa platformom za dijalog sa Bošnjacima trebalo bi posmatrati u skladu sa činjenicom da on više nije u prilici da diktira uslove – ocenjuje Sonja Biserko.
Važno je da taj dijalog krene. Smatra ona, ali isto tako je važno, kako kaže, objasniti zašto su muslimani bili targetirani na način na koji jesu.
–Zašto je genocid izveden? Retorika protiv muslimana još uvek opstaje, u raznim krugovima, akademskim, pre svega. Oni još uvek žive na tezi o muslimanima kao remetilačkom faktoru. Srbija je celih 26 godina smatrala da može da prođe sa tim, da je to samo jedna mantra, genocid u Srebrenici, ali to se sada uozbiljilo, jer novi visoki predstavnik u BiH najavljuje jedan ozbiljniji pristup. Očigledno je da je zapadna zajednica konsolidovala svoj stav u vezi sa genocidom u Sreberenici. Valentin Incko dugo nije imao njihovu podršku za ovako nešto što je učinio pred kraj mandata – ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, američka administracija, zajedno sa EU, najavljuje drugačiju politiku, mnogo angažovaniju i sa idejom da se završi nezavršeni posao na Balkanu.