„Nalazimo se u vremenu kada je političko delovanje postalo bezbednosni rizik“, kaže za Danas Anna Oreg potpredsednica Pokreta slobodnih građana, komentarišući činjenicu da je bila pod merama BIA bez ikakvog zakonskog osnova.

Da li ste vi ili neko iz vaše stranke, pre našeg teksta u kome smo otkrili da ste bili na merama BIA, to već znali, ali niste objavili kako ne biste krivično odgovarali?

Ne mogu da govorim u tuđe ime, ali ja nisam znala. Pričalo se o tome kao mogućnosti iz više razloga — poslanica sam, potpredsednica stranke, a pri tom i Novosađanka. Logično je bilo da je osoba koja je na merama iz Novog Sada. Provejavala je ta informacija sa raznih strana, ali sam nekako odbijala da u to poverujem, s obzirom na to da nisam smatrala sebe bezbednosno toliko interesantnom, što se na kraju ispostavilo suprotno.

S obzirom na to da niste prisustvovali sastanku, da li ste pre objave Insajdera pomislili da ste baš vi bili na merama?

Ne. Mislila sam da je na merama bio neko od učesnika tog razgovora. Kada se pojavio članak Insajdera, sve je postajalo jasnije da bih to ipak mogla biti ja. Kako god okrenemo, te mere nisu izdate po zakonu jer ni učesnici razgovora ni ja nismo predstavljali pretnju po nacionalnu bezbednost.

Mere na kojima ste bili su prilično obimne. Na merama ste bili 10 meseci i verovatno ste bili i fizički praćeni. Da li ste primetili nešto čudno (da vas neko prati, slika…)?

Jesam. Ali sam to pripisivala svojoj paranoji. Bio je tu jedan muškarac koji se konstantno pojavljivao u nekim čudnim okolnostima. Motao se oko mene i mog stana. Živim na Novom naselju u kvartu gde se svi poznajemo, zato sam ga i primetila. Posebno je bilo čudno što sam uvek naletela na njega kasno uveče kada sam izvodila pse u šetnju. Ne voli pse, zato sam ga zapamtila (smeh).

Niste prisustvovali sastanku aktivista, što znači da razgovor nije prisluškivan preko vašeg telefona, već je negde u prostorijama postavljena bubica. Da li ste kao stranka nakon hapšenja aktivista pregledali prostorije i eventualno našli nešto? Kako je uopšte neko mogao da unese prislušni uređaj?

Uređaj je mogao doneti bilo ko. Mi smo imali radno vreme i za to vreme su naše kancelarije bile otvorene za građane. Pored toga smo u tim prostorijama održavali i tribine, književno veče, razna kulturno-umetnička druženja i snimali podcast. Kancelarija PSG-a u Novom Sadu je poznata po tome da ljudi često svrate na kafu i razgovor. Stranka se nakon hapšenja aktivista preselila u drugi prostor.

Naš list je nezvanično saznao da su razlozi zbog kojih ste bili na merama vaši navodni kontakti sa određenim mađarskim pokretima. Šta mislite da je bio pravi razlog vašeg praćenja?

O ovom pitanju sam ovih dana puno razmišljala. Strah od mogućih kontakata nije isključen, s obzirom na to da sam ja zbog mog maternjeg jezika (mađarski) bila u kontaktu sa mađarskom zajednicom i civilnim društvima u Vojvodini. Išla sam na tribine, štandove gde sam imala priliku da razgovaram i sa građanima. Savez vojvođanskih Mađara nema u klasičnom smislu konkurentnu opozicionu partiju, stoga sam ja prepoznata unutar mađarske zajednice kao neko ko može i ume da im se suprotstavi. Za vreme mog mandata je toga bilo prilično puno. Čak su nas novinari sa RTV-a na mađarskom jeziku dva puta zvali na duele, ali oni su to oba puta odbili. Jednom je to odbila Elvira Kovač u predizbornoj kampanji i drugi put Balint Pastor kada smo se sukobili oko spomenika „nevinim“ žrtvama, koji su oni hteli da podignu u Novom Sadu na taj način da na spisak stradalih podmetnu imena nekih dokazanih i osuđenih mađarskih fašista. SVM inače tvrdi da se bori za interese Mađara, a ja ih svaki put pitam kako — dok podržavaju ovu i ovakvu vlast? To je čista demagogija, jer dok svim građanima Srbije ne bude bolje, neće ni Mađarima. Sa druge strane, oni osim što sprovode politiku Aleksandra Vučića, rade i po nalogu Viktora Orbána. Što dokazuje i ova poslednja sednica kada su se birali članovi saveta REM-a. Orbán je 2024. godine, baš kada su moje mere i započete, dobio ozbiljnu konkurenciju u liku i delu Petera Mađarija. U to vreme se šuškalo da bi mogao da dođe i poseti Vojvodinu. Mađarsku čekaju redovni parlamentarni izbori na proleće i, kako stvari stoje, Mađarska je, baš kao i Srbija, pred promenom režima. Orbán računa na glasove Mađara iz Vojvodine preko SVM-a i ja im tu pravim potencijalni problem što kao opoziciona poslanica radim svoj posao. Tako da je sasvim moguće da su moje mere započete iz tog razloga, ali ako je to tako, mi smo svedoci jednog ogromnog međunarodnog skandala.

Ne treba smetnuti s uma i činjenicu da su u junu 2024. godine održani i lokalni izbori u Novom Sadu. Ja sam bila osoba koja je učestvovala na opozicionim dogovorima ispred PSG-a tada. Verovatno im je bilo zgodno da na taj način slušaju i kompletnu novosadsku opoziciju. Posle smatram da im je prosto bilo jednostavnije da mi produžavaju mere kako bi slušali i našu stranku i dešavanja unutar opozicije, posebno kada se desio tragični 1. novembar i kada su otpočeli veliki protesti studenata i građana.

Pošto je javnost upoznata, ovaj slučaj po sili zakona više ne može nositi oznaku tajnosti. Da li ćete tražiti dokument u kojem su navedeni razlozi vašeg praćenja i da li ćete ga podeliti sa javnošću ukoliko ga dobijete?

Naravno. Uprkos tome što su institucionalne mogućnosti ograničene, poslala sam dopis Odboru za kontrolu službi bezbednosti gde tražim da mi dostave podatak kada sam bila na merama i da li je nalog za iste izdat po zakonu. Planiram i da se obratim zaštitniku građana. Rad naših institucija mi ne uliva poverenje, tako da ne polažem previše nade da će to puno toga promeniti. Obratili smo se i međunarodnoj zajednici i čekamo i odgovor Evropske komisije. Lično sam spremna da ovaj skandal isteram do kraja jer smatram da je nedopustivo da BIA radi po nalogu jedne stranke i da svoje resurse troši na to da prati i tajno snima opoziciju. Verujem da to rade i novinarima. A to su radikalske metode i sećamo se svi kako se to završavalo ranije. Živimo u najcrnjem dobu kada govorimo o ljudskim pravima i o medijskoj slobodi, mislim da je dno davno probijeno.

Da li smatrate da niste bili dovoljno pažljivi i da niste preduzeli potrebne mere kako biste se zaštitili od praćenja?

Ne smatram, jer ne vidim opciju kako je to uopšte izvodljivo. Neko bi se posle ovoga mogao dosetiti da smisli da napiše knjigu ili priručnik „Kako se zaštititi od praćenja od strane BIA“. To bi bilo unosno (smeh).

Kako su ljudi u stranci reagovali kada su saznali da ste vi bili na merama?

Taj dan kada je članak izašao, telefon nije prestajao da mi zvoni. Svi su mi pružili podršku. I ta solidarnost je nešto što me ohrabruje. Danas je baviti se opozicionom politikom i kritikovati ovu kriminalnu vlast postalo bezbednosno rizična stvar.

Da li sada mislite da vam je bezbednost ugrožena?

Jeza me prolazi od saznanja da sam se našla između mogućeg skandala dvojice najvećih autokrata na evropskom kontinentu. Da, smatram da mi je bezbednost ugrožena, jer živimo u zemlji u kojoj zakoni ne važe, a institucije su postale taoci SNS-a. Sa druge strane, teši me činjenica da je javnost uz mene, a ona je uvek najbolja odbrana.

Hoće li vas ovaj slučaj naterati da razmislite o daljem bavljenju politikom?

Ako me pitate da li ću zbog ovog slučaja odustati od borbe protiv ove vlasti, mogu vam kratko odgovoriti: ne. Tek sad — neću.

Uglješa Bokić (Danas, foto: Medija centar)