Oko 30 žena bude ubijeno svaki godine u Srbiji i ta brojka se ne menja, što pokazuje da su institucije zakazale i da žene nemaju podršku države, izjavila je izvršna direktorka FemPlatz-a Biljana Janjić da trbini „Svaki femicid je teško ubistvo“ održanoj u Crnoj kući, u Novom Sadu.

Prema njenim rečima, to je „najniža moguća brojka“ jer je reč o ubistvama za koju javnost sazna tek putem medija.

„Ima toliko slučajeva koji ne stignu do medija i oni prođu ispod radara“, ukazala je.

Janjić je dodala da je FemPlatz analizirao sve sudske presude za ubistva i pokušaje ubistva u periodu od 2016. do 2020. godine.

„Karakteristično je da je jako mali broj žena prijavio nasilje. Analiza sudskih spisa je pokazala da je samo 10 odsto žena koje su žrtve femicida prijavilo nasilje. Nisu dobile adekvatnu podršku ili zaštitu, inače bi sada bile žive“, istakla je ona.

Analiza je pokazala da je dve trećine femicida u Srbiji počinjeno u partnersko-porodičnom odnosu, kao i da je jedna trećina počinjena vartenim oružjem.

„Za većinu tog oružja mi nemamo podatak da li su bili u legalnom ili ilegalnom posedu, što je dodatni problem. Država onda još jednom nije uradila posao kako treba“, naglasila je.

Janjić je navela i da se izdvojio jedan „novi trend“ a to je da svaku osmu ženu u Srbiji ubije sin ili unuk.

Ona je podsetila i da je od početka godine u Srbiji ubijeno 17 žena, što je veći broj nego prethodnih godina.

Kada je reč o tome zašto žene ne prijavljuju nasilje, Janjić je ukazala na analizu institucije Poverenika za zaštitu ravnopravnosti koja pokazuje četiri ključna razloga.

„Prvi razlog je straha od nasilnika. Potom stid – i dalje postoji ta velika stigma da je žena kriva što trpi nasilje, zašto nije našla drugog partnera, zašto nije prijavila … Podaci pokazuju da se nasilje dešava svima, bez obzira na nivo obrazovanja, mesto stanovanja i socijalni položaj. Ne postoji jasan profil žene kojoj se dešava nasilje. Poslednje dva razloga zašto žene ne prijavljuju nasilje su ekonomska zavinost i nepoverenje u institucije“, rekla je Janjić.

Ona je kazala da ni FemPlatz više ženama ne preporučuje da se obrate institucijama.

„Mnoge žene nam se obraćaju za podršku, iako mi kao organizacija ne pružamo tu podršku. Mi smo u poslednje vreme počele da ih upućujemo samo na druge ženske organizacije. Upravo zbog tog straha da ih uputimo na istitucije sistema a sistem ne reaguje. To je onda velika odgovornost na nas“, rekla je ona.

Ekspertkinja za rodnu ravnopravnost Andrijana Čović istakla je da je ženama na kraju ipak potrebna zaštita države, koja u ovom trenutku izostaje.

„Trebaju nam odgovorne institucije koje će da sporovode svoje nadležnosti, a one to uglavnom ne rade“, ocenila je.

Prema njenim rečima, za prevenciju femicida je važna procena rizika i multisektorska saradnja. Ukoliko onda izostaje, upozorila je, može doći do eskalacije.

„Nekoliko femicida koje smo videli u poslednje vreme desilo se zbog izostanka multisektorske saradnje i razmene informacija. Meni je prosto neverovatno da u Novom Sadu informacija od policije do centra za socijalni rad i obrnuto putuje tri dana. Pogotovo što u toj situaciji procena rizika informacija ne bi trebalo da se šalje poštom, već se to rešava na druge adekvatne načine“, objasnila je Čović.

Biljana Janjić je navela da podaci Ujedinjenih nacija pokazuju da na svakih 10-12 minuta jednu ženu u svetu ubije neko iz najuže porodice.

Dodala je da institucije u Srbiji još nisu pokazale intereosvanje da implementiraju mehanizme za sprečavanje femicida. A ukoliko bi se to ovog trenutka desilo, trebale bi godine da se pokažu prvi rezultati, zaključila je ona.

Petar Alimpijević (Autonomija)