Ako se pokaže da režim u Beogradu uz sve pritiske, potkupljivanja, uz sve neregularnosti sa fantomskim biračima, ne uspe da prebaci onih 50 procenata plus jedan za sakupljanje većine u beogradskoj skupštini to će biti jasan signal da je ovo početak kraja Vučićevog režima, ocenjuje u intervjuu za Geopost Milivoj Bešlin istoričar i viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu.

Obazrivo dodaje da ostaje vidimo šta će se desiti kada stignu rezultati izbora.

Bešlin smatra da je velikodržavni projekat nešto što je mejnstrim na političkoj sceni Srbije.

„Ja sam to čak nazvao doktrinom ograničenog suvereniteta susednih država Srbije gde Vučić nominalno priznaje granice u regionu, nezavisnost ovih država naših suseda, ali u osnovi ne priznaje njihov suverenitet“.

Vučić sebe predstavlja, naglašava Bešlin, ne kao predsednika svih građana Srbije nego kao lidera Srba u regionu i dakle svuda tamo gde Srbi u većem procentu žive u regionu a to su Bosna i Hercegovina u prvom redu, na severu Kosova, u Crnoj Gori.

„On smatra da ima pravo da zastupa makar deo suverenosti tih država odnosno on u osnovi ne priznaje njihovo pravo na suverenitet tačnije taj njihov suverenitet mora biti ograničen njegovom voljom i te države bi trebalo da budu neka vrsta satelitskih država Srbije“.

Na pitanje postoji li snaga u Srbiji ko se aktivno protivi tome Bešlin odgovara da „gotovo da nema“.

Da li je i u kojoj meri Vučić naučio lekciju nakon terorističkog akta u Banjskoj to će nam, kaže Bešlin, budućnost reći.

„Mislim da će to pre svega zavisiti od ishoda manje ovih evropskih izbora koji slede 2024. a mnogo više od ishoda američkih predsedničkih izbora. Bude li Tramp kandidat republikanaca i bude li on dobio te izbore i, opet, bude li ovdašnji Vučićev vrlo čest i vro drag gost Ričard Grenel državni sekretar mislim da će to biti vrlo jasan signal za jedno potpuno razobručeno, agresivno ponašanje ovoga režima u regionu i da su tad razne vrste neprijatnih iznenađenja moguće“.

The Geopost: Građani Srbije danas biraju novu vladu i lokalne vlasti. Ako se uzmu u obzir predizborne ankete koje predviđaju tesnu pobedu opozicije u Beogradu, možemo li govoriti o početku kraja vladavine Aleksandra Vučića ili je prerano za to?

Bešlin: Ja bih sačekao najpre da vidim rezuitate izbora. Predizborne ankete zaista govore o mogućnosti da će u Beogradu biti ili vrlo tesan rezultat ili pobeda opozicije iako je, naravno, veliko pitanje šta sad zapravo znači opozicija. Nije sporna ova, nazovimo je tako, proevropska ili centristička lista “Srbija protiv nasilja” ali je sporno kako će da prelome ove stranke ultradesnice odnosno desničarska opozicija i ko su tu zapravo Vučićevi spavači, a ko ne.

Ono što je, takođe, jedna nepoznanica to je stvarni broj birača u Srbiji, pre svega, u Beogradu. Ono što mi vidimo kao informacije ne samo u nezavisnim medijima nego i u neposrednom kontaktu sa ljudima, sa građanima Beograda, prijateljima, kolegama, to je da jedan ogroman broj ljudi postoji, tačnije glasača, čija su mesta prebivališta iz raznih delova ili Srbije ili regiona, pre svega Bosne i Hercegovine prebačena u Beograd. Tako da je stvaran broj birača i onih koji će zaista glasati na tim izborima u velikoj meri neizvestan što govori o jednoj priličnoj neregularnosti ovih izbora. Ne učestvujem na izborima, ne tražim nikakav alibi za eventualni poraz opozicije ili nešto slično nego samo ukazujem da će ovi izbori imati jedan vrlo visok stepen neregularnosti i da je zbog toga prilično neizvesno i nezahvalno anticipirati mogući rezultat tih izbora jer imamo suviše ili preko svake mere nepoznatih u toj jednačini.

Ali ako se pokaže da režim uz sve pritiske, potkupljivanja, uz sve neregularnosti sa fantomskim biračima, videli smo i veliki broj ljudi koji nažalost nisu više živima a koji su dobili pozive za glasanje, bude imao jednu manjinu odnosno ne uspe da prebaci onih 50 procenata plus jedan za sakupljanje većine u beogradskoj skupštini to će biti jasan signal da je ovo početak kraja Vučićevog režima. Ostaje zaista da vidimo šta će se desiti kada stignu rezultati izbora.

The Geopost: Gde se tokom kampanje očitavala ideja ‘velike srbije’ ili ‘srpskog sveta’, preciznije kod kojih stranaka prepoznajete te taktove i ima li Srbija listu, partiju ili koaliciju koja ima potencijal da se bori protiv takve ideje koja sanja o ujedinjenju svih Srba?

Bešlin: Očito je taj velikodržavni projekat nešto što je, usuđujem se da kažem, mejnstrim na našoj političkoj sceni. Dakle, kada su presvučeni radikali 2012.godine došli na vlast u Srbiji bilo je jasno da će oni, uprkos tome što je i prethodni Tadićev režim bio obeležen nacionalističkim delovanjem i izvesnim pretenzijama koje je pokazivao ne samo kada je reč o Kosovou nego i o Crnoj Gori pa i o Bosni i Hercegovini, ali on je to radio nekako dosta, bar sa ove distance deluje, i bezubo i traljavo.

Kada su presvučeni radikali pod imenom naprednjaka došli na vlast nakon svega godinu ili dve, kada su svi ti njihovi tobožnji reformski narativi doživeli neuspeh, oni su se u stvari vratili onoj svojoj osnovnoj ideji a to je taj ekstremni nacionalizam, velikodržavni projekat u regionu, jedna agresivna i ekspanzivna politika u regionu koja u osnovi negira naše susede i njihov suverenitet. Ja sam to čak nazvao doktrinom ograničenog suvereniteta susednih država Srbije gde Vučić nominalno priznaje granice u regionu, nezavisnost ovih država naših suseda, mislim na postjugoslovenske susede Srbije, ali u osnovi ne priznaje njihov suverenitet.

Naime, suveren je, kao što znamo, narod a pošto Vučić sebe predstavlja ne kao predsednika svih građana Srbije nego kao lidera Srba u regionu i dakle svuda tamo gde Srbi u većem procentu žive u regionu a to je Bosna i Hercegovina u prvom redu, na severu Kosova, Crnoj Gori on smatra da on ima pravo da zastupa makar deo suverenosti tih država odnosno on u osnovi ne priznaje njihovo pravo na suverenitet tačnije taj njihov suverenitet mora biti ograničen njegovom voljom i te države bi trebalo da budu neka vrsta satelitskih država Srbije. Ako vidimo ponašanje crnogorskog predsednika (Jakov) Milatovića u Vučićevom prisustvu, ako vidimo kakve poteze (Milorad) Dodik vuče pa zahvajujući i njemu i kako izgleda čitava politika BiH onda je jasno da su oni u osnovi na neki način sateliti Srbije i to je ta Vučićeva u stvari doktrina ograničenog suvereniteta susednih država Srbije odnosno ako već ne može da napravi taj velikodržavni projekat, ako ne može, u ovom trenutku, zbog međunarodnih okvira da menja granice u regionu onda može da napravi novo faktičko stanje i on je to novo faktičko stanje već i napravio.

Dakle zahvaljujući tome on je čitav javni diskurs Srbije strašno pomakao ka nacionalizmu i veći deo opozicije se u stvari takmiči sa njim u tom nacionalističkom projektu. Posebno sad mislim na ovu desničarsku i ultradesničarsku opoziciju gde smo zaista čuli neke od čudnovišnih predloga – od predloga desničara (Vuk) Jeremića da predstavnici Srba iz BiH, iz Crne Gore imaju zagarantovano mesta u Parlamentu Republike Srbije do već praznih ratnohuškačkih izjava koje dolaze od drugih predstavnika ove ultradesničarske opozicije – od Zavetnika do Dveri i DSS. Tako da su, na neki način, nažalost, zbog te promenjene krvne slike društva odnosno atmosfere u društvu sada već potpuno normalizovani ti narativi a opet sa druge strane, ovo što ste pitali, postoji li neko ko se aktivno protivi tome – gotovo da nema. Ova središnja opoziciona lista, koliko vidim, ne učestvuje direktno u promociji ovih Vučićevih velikodržavnih planova ali im se aktivno i ne protivi, dok neke zaista manje opozione liste poput ‘Srbije na Zapadu’ se jedine aktivnije protive ovakvoj Vučićevoj velikodržavnoj, ekspanzivnoj i nacionalističkoj politici.

The Geopost: Dakle, vrlo strepe od biračkog tela

Bešlin: Upravo to, strah od biračkog tela koje je čitavo kao i naše društvo zahvaljujući Vučićevoj desetogodišnjoj radikalskoj propagandi pomaknuto na desno i onda se zapravo svi oni plaše za svoju popularnost i u stvari se nadmeću sa Vučićem u tom velikodržavnom i nacionalističkom projektu. Kad sam pomenuo Zavetnike, DSS i Dveri i Jeremića ne treba zaboraviti ni ovu desničarsku listu (Boris) Tadića i (Saša) Radulovića (“Dobro jutro Srbijo”).

The Geopost: Vučić je tokom nedelje izrazio zabrinutost zbog situacije oko Kosova koju je opisao kao sve ‘nezgodniju’. Najavljuje li on time nove sukobe ili je slučaj u Banjskoj gde je sprečeneo veće krvoproliće pokazao da je Kosovo tačka preko koje Zapad neće tolerisati nikakve aktivnosti od strane Srbije ili Rusije?

Bešlin: Mislim da je terorizam koji je počinjen u Banjskoj taj, na kraju krajeva, zločin posle koga je došlo i do oružanih obračuna na Kosovu bila ta crvena linija gde su Zapad, velike sile, videle da to poverenje koje su oni davali Vučiću da će on uskoro da reši, tek što nije evo već punih deset godijna rešio kosovsko pitanje, da je to dosta zaludno očekivanje. Mislim da je pred nama dosta neizvestan period. Vučiću je posle tog terorizma jasno stavljeno do znanja da se to neće dalje tolerisati iako o tome nije puno u javnosti govoreno iako je od njega ultimativno traženo da povuče vojsku koju je koncentrisao na jugu Srbije ka Kosovu, da izuruči Radoičića, koji je osumnjičen da je bio sprovodilac tog terorističkog akta, državnim organima Kosova. To je već govorilo da se nekako klima prema Vučiću na Zapadu menja. Naposletku, po onome što znamo, jeste da su neke od ključnih država EU, odnosno evropskih država, u stvari upozorile institucije Kosova o Vučićevim stvarnim namerama. Tako da je sve to govorilo da je on negde u tom trenutku zalutan. Da li je i u kojoj meri naučio lekciju to će nam budućnost reći ali mislim da će to pre svega zavisiti od ishoda manje ovih evropskih izbora koji slede 2024. a mnogo više od ishoda američkih predsedničkih izbora. Bude li Tramp kandidat republikanaca i bude li on dobio te izbore i, opet, bude li ovdašnji Vučićev vrlo čest i vro drag gost Ričard Grenel državni sekretar mislim da će to biti vrlo jasan signal za jedno potpuno razobručeno, agresivno ponašanje ovoga režima u regionu i da su tad razne vrste neprijatnih iznenađenja moguće.

The Geopost: I Ukrajina zavisi od SAD gde republikanci dovode u pitanje nastavak pomoći za ratne napore Kijeva. U slučaju eventulnog ‘pada’ Ukrajine, kakve bi to imalo posledice po Zapadni Balkan?

Bešlin: Pobeda Putina u Ukrajini biće pre svega ne poraz Ukrajine nego poraz Evrope i političkog Zapada i to je nešto što će se tragično reflektovati na naš region. To je nešto što će ohrabriti sve ove proruske i ekspanzioniostičke snage i u Srbiji i u BiH i ja tada ne isključujem i neka vrlo negativna scenarija u regionu Zapadnog Balkana.

The Geopost: Pred nama je, dakle, prilično neizvesna godina

Bešlin: Vrlo neizvesna godina 2024. I puno toga će zavisti od ishoda ovih superizbora a to su ovi evropski i američki izbori.

(Geopost, foto: Autonomija)