Godine 1776, stanovnici britanske kolonije u Americi stavili su živote na kocku da bi se izborili za nezavisnost od engleskog kralja. Stvarajući novu državu napisali su najbolji demokratski ustav. To je prelomni trenutak u američkoj istoriji.

Godine 1861, u Sjedinjenim Državama je izbio građanski rat u kom je poginulo više od 600.000 Amerikanaca. Ropstvo je ukinuto, ali u dolazećim decenijama rasističke snage su ponovno preuzele vlast i uspostavile aparthejd na teritoriji nekadašnje Konfederacije. To je prelomni trenutak u američkoj istoriji.

Godine 1929, Vol strit se srušio. Sjedinjene Države i veći deo sveta prošli su kroz Veliku depresiju. Nezaposlenost je porasla na 25 procenata i milioni Amerikanaca su pali u bedu. Franklin Delano Roosevelt je 1932. izabran za predsednika i uloga federalnih vlasti u rešavanju problema radnih ljudi potpuno je izmenjena. To je prelomni trenutak u američkoj istoriji.

Godine 1941, Japan je napao Perl Harbor. Nepripremljene Sjedinjene Države su morale da sprovedu mobilizaciju i uđu u svetski rat na dva fronta: protiv Hitlera u Evropi i protiv Japana u Aziji. Bio je to rat za budućnost demokratije i protiv varvarstva. To je prelomni trenutak u američkoj istoriji.

Danas, 2024. godine, ponovo se nalazimo pred prelomnim istorijskim trenutkom. Krize s kojima se suočavamo su ogromne. Posledice u slučaju neuspeha nezamislive.

Dok sve brže napredujemo ka oligarhiji, klasa milijardera stiče ogroman uticaj na ekonomski i politički život naše zemlje. Dok bogati postaju sve bogatiji, 60 odsto Amerikanaca živi od čeka do čeka, a stvarna zarada prosečnog američkog radnika zapravo je opala u poslednjih 50 godina, kada se uračuna inflacija. Nikada u istoriji jedan procenat najbogatijih nije bio toliko bogat niti uživao toliku moć.

Naš politički sistem je korumpiran. Zahvaljujući katastrofalnoj odluci vrhovnog suda u slučaju Citizens United, milijarderi i njihovi lobisti mogu da ulažu stotine miliona dolara da bi izdejstvovali pobedu ili poraz određenih kandidata. Zahvaljujući tome, u više od 90 odsto izbora za Predstavnički dom i više od 80 odsto izbora za Senat pobeđuje onaj kandidat koji je potrošio najviše novca.

Naš životni vek i natalitet su u padu. Uprkos ogromnim troškovima po glavi stanovnika za naš neefikasni zdravstveni sistem, prosečni Amerikanac danas živi 77,5 godina – 18 meseci kraće nego 2019 – što je najkraći životni vek među bogatim državama sveta. Takođe, ukupan broj rođenih beba prošle godine pao je na 3,59 miliona, što je najniža stopa u istoriji.

Klimatska kriza preti opstanku planete. Poslednjih 10 godina bile su 10 najtoplijih godina koje se pamte. Godina 2023. ubedljivo je najtoplija godina u istoriji, a očekuje se da će 2024. biti još toplija. Ako značajno ne smanjimo emisije ugljenika, čeka nas sve više suša, poplava, šumskih požara, više ekstremnih vremenskih nepogoda, više masovnih migracija i više stradalih usled posledica klimatske krize.

Veštačka inteligencija i robotika radikalno menjaju naše društvo, izazivajući velike strepnje kod radnika. Većina poslova koji danas postoje verovatno neće postojati za 15 godina. Hoće li skok produktivnosti koji će doneti veštačka inteligencija doneti još više bogatstva korporacijama koje će otpustiti većinu zaposlenih ili će i radnici imati neke koristi od toga? Od odgovora na ovo pitanje zavisi dobrobit desetina miliona ljudi.

Osnovna ljudska prava za koja su se žene izborile izložena su žestokim napadima. Od katastrofalne odluke Vrhovnog suda kojom je poništena odluka u slučaju Roe v Wade, 14 država je uvelo gotovo potpunu zabranu abortusa, neke čak i bez izuzetaka za žrtve silovanja ili incesta. Hoće li se rat protiv žena nastaviti? Hoće li žene ponovno postati građani drugog reda?

Sjedinjene Države troše gotovo 1 trilion dolara godišnje na vojsku, više nego sledećih 10 zemalja zajedno. To je više od svih federalnih izdvajanja za hranu, stanovanje i obrazovanje. Desetinama milijardi tih dolara sada se podržava užasni rat u Gazi koji vodi ekstremno desničarska izraelska vlada.

Eto. Tu se nalazimo, i slika nije nimalo lepa. Ljudi gube nadu. Iscrpljeni su. Zabrinuti za budućnost koja čeka njihovu decu i unuke.

Nalazimo se usred još jednog prelomnog trenutka u američkoj istoriji. Kako ćemo odgovoriti?

Pre svega, ne možemo okretati glavu od bolne i složene stvarnosti koja nas okružuje i gurati glavu u pesak. Ne možemo prestati da čitamo vesti ili jednostavno isključiti TV. Svet je takav kakav je. U neredu. A situacija se sigurno neće popraviti ako ne obavimo težak posao koji nas čeka.

Drugo, moramo se aktivno uključiti u izbore 2024 – najznačajnije izbore u našim životima.

Da. Znam. Biden nije popularan i mnogi progresivci, uključujući i mene, ne prihvataju njegovu politiku u vezi s Izraelom i katastrofalnim ratom u Gazi.

Ali, recimo to jasno. Bidenov protivkandidat na ovim izborima nije Bog. Protivkandidat je Donald Trump, najopasniji predsednik u američkoj istoriji, čiji će drugi mandat biti mnogo pogubniji od prvog ako bude ponovo izabran. Čak i kada je najgori, Biden je hiljadu puta bolji od Trumpa.

Jeste li zabrinuti zbog ekstremne dohodovne i imovinske nejednakosti, zbog propadanja srednje klase? Trump će milijarderima dati velike poreske olakšice, a dok je bio predsednik na visoke dužnosti je postavljao službenike izrazito antisindikalne orijentacije. Biden je, s druge strane, prvi predsednik koji se ikada pridružio demonstracijama u znak podrške radnicima UAW u štrajku. Doprineo je otvaranju miliona pristojno plaćenih poslova obnavljajući infrastrukturu koja se raspada i ulažući u proizvodnju. Biden je takođe oprostio dugove milionima mladih ljudi koji imaju finansijske teškoće.

Jeste li zabrinuti zbog prava žena da donose odluke o sopstvenom telu? Trump se hvali da je imenovao troje sudija vrhovnog suda koji su pomogli da se poništiti odluka u slučaju Roe v Wade. Biden čvrsto zastupa pravo na izbor.

Jeste li zabrinuti zbog klimatske krize? Donald Trump tvrdi da su klimatske promene „prevara“. Trumpova pobeda će čitavom svetu poručiti da može nastaviti da koristi fosilna goriva, a planeta koju ostavljamo deci i budućim generacijama biće sve manje pogodna za život. Biden, s druge strane, ulaže više novca u održivu energiju i energetsku efikasnost nego bilo koji predsednik u istoriji.

Ako vam se ne dopada Bidenov stav prema Izraelu i ratu u Gazi, ne zaboravite da je Trump u tom pogledu mnogo gori. Biden je bar zabranio da se neke od velikih bombi šalju u Izrael i kritikovao je Netanyahua. Trump i njegove republikanske kolege odreda podržavaju masovno ubijanje palestinskog naroda.

O da. Tu je još jedna sitnica. To je opstanak naše demokratije. Biden je tradicionalni američki političar koji veruje u demokratiju, slobodne izbore i pravo na neslaganje. Trump u to ne veruje. On i njegove pristalice proveli su poslednje četiri godine potkopavajući veru u vladavinu prava i naš demokratski oblik upravljanja. Trump razmišlja o amnestiji za više od 800 svojih pristalica koji su napali Kapitol u pobuni 6. januara. A njegovi savetnici smišljaju kako da iskoriste Zakon o pobuni za angažovanje vojske protiv građanskih demonstracija.

Jasno je da naš posao nije samo da samo ponovo izaberemo Bidena. Moramo učiniti mnogo više od toga. Moramo odbraniti progresivce koje smo izabrali u Predstavnički dom, od kojih su mnogi na udaru protivnika koje finansiraju Aipac i druge lobističke grupe. Moramo izabrati još jakih progresivnih kandidata koji se nalaze na glasačkim listićima za Predstavnički dom, federalne i lokalne vlasti.

Moramo raditi u koaliciji sa svima koji shvataju da se mora učiniti sve što je potrebno da porazimo Donalda Trumpa i njegovu ekstremno desničarsku Republikansku stranku, ne samo zato što je on „veće zlo“, već zato što se na ovim izborima brani ništa manje od budućnosti naše demokratije.

Takođe, moramo zahtevati da Biden i demokrati zasnuju kampanju na istinski progresivnoj agendi usmerenoj na potrebe radničkih porodica naše zemlje.

Da. Zdravstvena zaštita je ljudsko pravo.

Da. Milijarderi moraju početi da plaćaju svoj deo poreza.

Da. Minimalna nadnica se mora podići do iznosa od kog se može živeti i radnicima se mora olakšati sindikalno organizovanje.

Da. Moramo se ozbiljno posvetiti stambenoj krizi koja je vidljiva u gotovo svakoj državi u zemlji.

Da. Moramo poboljšati javno obrazovanje i učiniti visoko obrazovanje dostupnim svima bez obzira na primanja.

Da zaključimo: moramo skupiti hrabrosti da se sukobimo i porazimo moćnu i pohlepnu vladajuću klasu i izgradimo državnu upravu koja radi u interesu svih, a ne samo za nekolicinu. Put pred nama nije lak. Ali ovo nije trenutak za očajavanje ili cinizam.

U ovom prelomnom trenutku moramo učiniti ono što su Amerikanci uvek činili kada su promene bile potrebne: moramo se ujediniti, organizovati i boriti za zemlju kakva znamo da možemo biti.

(Peščanik, foto: Beta-AP)