Opijen svojom vlašću mađarski je premijer Viktor Orban nakon uverljive izborne pobede u aprilu 2010. obećao da će svojom politikom iz korena promeniti tu bivšu komunističku državu. Konzervativni predsednik vlade održao je barem to obećanje. Mađarska je na putu u „orbanizaciju“. A Evropa je napokon reagovala. Uz pomoć dvotrećinske većine u parlamentu Orban, od kojeg se često čuju nacionalistički tonovi, pokušava na sva važna mesta u politici i pravosuđu postaviti svoje verne sledbenike.

Kada je prošle godine hteo ućutkati kritične medije, u Evropi se pojavio otpor. Zakoni o medijima su pod pritiskom iz Brisela morali biti barem ublaženi. I to se sve događalo još za vreme mađarskog predsedanja Evropskom unijom. Sada, godinu dana kasnije, Viktor Orban je prevršio svaku meru. Novi nacionalistički obojeni Ustav i ograničavanje nezavisnosti mađarske centralne banke bili su previše za Evropsku komisiju. Ona se smatra čuvarom evropskih ugovora i zato je s punim pravom protiv Mađarske pokrenula tri postupka zbog njihovog kršenja.

To nije neuobičajeno. Komisija svake godine vodi na stotine takvih postupaka jer nacionalno pravo nije usklađeno s određenim propisima Evropske unije. I protiv Nemačke su često vođeni postupci, recimo zbog zakona o Folksvagenu ili finansiranju pokrajinskih banaka. No, postupak protiv Mađarske ima jednu drugu dimenziju. Ovoga puta je reč o osnovnim političkim načelima evropske demokratije. Vrlo retko se neka od članica pokazala tako tvrdoglavom i nerazumnom kao Mađarska. EU ima dobre šanse da na kraju nametne svoje mišljenje jer, kako to sudbina nekad hoće, Mađarska u ovom razdoblju treba pomoć Evrope. Viktor Orban je svojom fatalnom ekonomskom politikom doveo zemlju na rub propasti i sada od EU-a i MMF-a potražuje kredite za spasavanje. Tako dugo dok postoje optužbe za kršenje ugovora, Orbanova vlada ne sme dobiti novac. Podrška mađarskih birača Orbanu se istopila. Da se danas održavaju izbori, Orbanova stranka Fides verovatno više ne bi dobila većinu u parlamentu.

Ako Viktor Orban ne popusti, onda je u Evropskoj uniji na pomolu nova kriza. Mađarska vlada bi spor s Briselom mogla proglasiti borbom za dostojanstvo i suverenost. Komisija mora zajedno s Evropskim sudom pravde sprovesti pravo, ako treba i pomoću novčanih kazni ili oduzimanjem prava glasa.

Opasnost je velika da bi od ovog spora koristi mogli imati mađarski desničari. Oni već sada na ulicama u Budimpešti traže izlazak iz EU-a. Desničarski Jobik je treća stranka po broju glasova u parlamentu, ali zbog premoćne većine Fidesa ne igra neku veliku političku ulogu. Viktor Orban, u čijoj se retorici naziru autoritarne i nacionalističke crte, ima u svojim rukama određivanje daljnjeg evropskog puta Mađarske. Ako popusti, spor će se brzo rešiti. No, ako sve stavi na nacionalističku kartu, pred EU-om su burna vremena, i to nezavisno o dužničkoj krizi.

Viktor Orban, koji je potekao iz demokratskog pokreta, danas pre deluje kao mešavina prepotentnog Berluskonija i nedemokratskog Putina. A to Evropska unija nije zaslužila.

Autor je spoljnopolitički komentator Deutsche Wellea

(Deutsche Welle)