Ruski predsednik Vladimir Putin treba da odgovara za zločin koji se izdvaja među svim drugim u agresiji na Ukrajinu, zahtevala je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok (Annalena Baerbock). Putin ne preza ni od brutalnog uvlačenja najslabijih, dece, u svoj rat uništenja, rekla je u Njujorku na obeležavanju 25. godišnjice Međunarodnog krivičnog suda (MKS).

Berbokova je u ponedeljak u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija apelovala na međunarodne napore da se oteta deca vrate roditeljima u Ukrajinu. „Uprkos svim razlikama trebalo bi da se razume da je jedno pitanje izvan sumnje – deportovana deca pripadaju roditeljima.“

„Užas deportovane dece je vrh ledenog brega neizrecive patnje koju je Rusija ratom nanela mnogoj deci iz celog sveta“, istakla je nemačka ministarka. „Otkako sam čula za ove zločine ne mogu da prestanem da mislim kako bih se osećala da su ta deca moje dve male ćerke.“

Dodala je da zna da isto razmišljaju njene koleginice i kolege iz Afrike, Azije i Latinske Amerike. Iako nemaju svi isto mišljenje o ruskoj agresiji na Ukrajinu „čovečnost je ono što nas povezuje“. „Kada se napadač ne zaustavlja ni pred decom, tragedija prelazi u strašnu nehumanost.“

MKS je u martu izdao nalog za hapšenje Putina i ruske komesarke za decu Marije Lavove-Belove zbog navodnih ratnih zločina u Ukrajini. Sud ih tereti za deportacije ukrajinske dece i maloletnika iz okupiranih područja u Rusiju. Moskva tvrdi da je reč o evakuacijama. Nalog za hapšenje je bio važan znak, rekla je Berbokova u Njujorku.

Berbokova traži izmene Rimskog statuta koji je pravni osnov Suda, što pokretače napadačkih ratova treba da izvede pred lice pravde. Međutim, za izmene nema saglasnosti većine država. „Imamo odgovornost da udružimo snage i nađemo načine“, rekla je nemačka ministarka ističući da njena zemlja ima posebnu odgovornost.

„Moja zemlja, Nemačka, vodila je nečovečne napadačke ratove i učinila najokrutniji genocid u kojem su ubijeni milioni ljudi.“ „Zato imamo posebnu odgovornost da pružimo svoj doprinos, da se takvi zločini više nikad ne dogode.“

Berbokova je već u januaru, prilikom posete sedištu MKS u Hagu, predložila da se Rimski statut promeni tako da krivična dela napadačkih ratova mogu da se procesuiraju bez ograničenja. Ideja je da za pokretanje procesa bude dovoljno da država koja trpi napad potpada pod nadležnost suda.

Kada je reč o ratu u Ukrajini jedino Savet bezbednosti UN može slučaj da iznese pred sud – pošto ni Ukrajina ni Rusija nisu potpisnice Rimskog statuta. Međutim, Rusija kao stalna članica u Savetu bezbednosti ima pravo veta.

Berbokova prihvata i predlog da se osnuje poseban tribunal pred kojim bi rusko rukovodstvo odgovaralo za agresiju. Pravni osnov za takav sud treba da bude ukrajinsko pravo. Međunarodne elemente tribunala činili bi sedište u inostranstvu, međunarodne sudije i tužioci i odgovarajuća rezolucija Generalne skupštine UN. Za osnivanje tribunala su i ostale članice G7, kao i brojne zemlje EU.

(dpa)