Povodom aktuelnih događaja u Avganistanu Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) ukazao je da su ljudi iz Avganistana najbrojnija migrantska populacija na Balkanskoj ruti, kao i da će razvoj situacije u toj zemlji najverovatnije uticati na novi talas izbeglica u mesecima koji dolaze.

Prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), od početka 2021. godine više od 550.000 Avganistanaca interno je raseljeno usled sukoba u njihovoj državi porekla, uključujući i 126.000 novih interno raseljenih lica između 7. jula i 9. avgusta 2021. godine, saopštio je BCLJP.

S obzirom na to da sukobi, pravna nesigurnost i kršenja ljudskih prava u Avganistanu traju decenijama, delovi stanovništva ove države su već decenijama u potrebi za međunarodnom zaštitom.

Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, državljani Avganistana su najbrojnija grupa u državnim kapacitetima za smeštaj izbeglica i migranata. Statistika ove institucije pokazuje da je tokom 2020. godine 22.000 ljudi iz Avganistana prošlo kroz teritoriju naše države dok je taj broj za 2021. godinu 8.500.

Prema podacima kojima raspolaže Beogradski centar za ljudska prava, u periodu od 2012. do 2020. godine ukupno 181.065 osoba iz Avganistana izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, dok je zahtev za azil u periodu 2016. – 2019. godine podnelo ukupno 300 državljana Avganistana. Status izbeglice u Srbiji je dobilo ukupno 17 ljudi poreklom iz Avganistana u periodu 2016. – 2020. godine, dok je njih osam dobilo subsidijarnu zaštitu u istom periodu. U Srbiji je od 2008. do kraja 2020. godine odobreno ukupno 194 zahteva za azil.

Prateći razvoj situacije na terenu gde je u velikim delovima Avganistana došlo do rapidnog pogoršanja stanja bezbednosti i ljudskih prava nakon povlačenja međunarodnih trupa iz te države i porasta nasilja koji teško pogađa civile, uključujući žene i decu, UNHCR poziva sve države da civilima koji beže iz Avganistana omoguće pristup svojoj teritoriji i da sve vreme obezbeđuju poštovanje načela zabrane prinudnog vraćanja.

UNHCR ukazuje da je nužno obezbediti da ne dođe do ugrožavanja pristupa postupku azila, da granice ostanu otvorena a da se ljudi u potrebi za međunarodnom zaštitom ne vraćaju prinudno u oblasti u njihovoj državi porekla koje bi mogle biti opasne. UNHCR poziva i na obustavu prisilnog vraćanja državljana Avganistana i lica koja su imala stalni boravak u toj državi, uključujući one čiji su zahtevi za azil odbijeni.

Moratorijum na prisilno vraćanje u Avganistan treba da ostane na snazi sve dok se situacija u državi ne stabilizuje i ne bude procenjeno da je situacija u državi promenjena i da je bezbedan i dostojanstven povratak moguć.

Beogradski centar za ljudska prava apeluje na postupajuće organe u Republici Srbiji da pri odlučivanju o zahtevima za azil osoba koja dolaze iz Avganistana uzme u obzir preporuke UNHCR-a uvažavajući trenutnu situaciju u ovoj državi, navedeno je na sajtu BCLJP.

(Danas)