Poštujući kanon, moraju se probijati putevi a da li će to što radite postati kanon, o tome ne vrijedi govoriti bez u nekom periodu poslije smrti, poručio je na književnoj večeri u organizaciji FCJK Svetislav Basara.

“Pisanje kolumnističkih tekstova za mene je isto što i pijanisti, prije konkretne izvedbe, tandrkanje po instrumentima”, rekao je Basara.

Kaže da je zabluda govoriti kako pisac ne treba da piše za novine ili se pitati zašto će pisac ili pjesnik pisati za novine?

“Na Kamijevom grobu prvo piše novinar pa pisac, prvo novinar. Žalosno je stanje u kom su novinari trenutno, ali od nečega se mora živjeti”, kaže Basara.

Basara u razgovoru sa Andrejem Nikolaidisom navodi da je prvi tekst protiv SANU napisao sa 29 godina, a na šaljivu konstataciju da bi ga SANU možda opet primila, Basara odgovara: “Mislim da ni oni ne bi mogli pasti tako nisko”.

Način na koji Basara piše o Srbiji, kaže pisac Andrej Nikolaidis, neodoljivo podsjeća na Berhardovo rastavljanje Austrije na proste elemente.

“Berhard me mnogo naučio i to u blagu starost, naučio me da proza ima pravo da kaže apsolutno sve”, objašnjava Basara.

Kaže da su trenuci autocenzure u njegovom slučaju vrlo rijetki.

“Najbitniji je stil, sadržaj teksta je gotovo nevažan. Priča ima mnogo, priče se valjaju po ulici stil, stil gospodo. Prebacivali su mi što ne poštujem istorijsku distancu, to je sveta krava u Srbiji, a vjerovatno i u Crnoj Gori, u čekanju istorijske distance priča se pretvori baš u istorijsku distancu i tu nema istorije”, objašnjava Basara.

Smatra da književnik prema društvu nema nikakvu obavezu, te da je filozofija na našim prostorima sinonim za mnoge podsmijehe.

“Filozofiranje kod nas je sinonim za znate šta…”, rekao je Basara.

Mnogim teolozima je nacija važnija od Boga jer je lakše brinuti o tome nego ići Hristovim putem, kaže Basara.

“Meni hrišćanstvo znači mnogo i što si dalje od crkvenih ljudi to si bliži Bogu”, smatra Basara.

(Antena M)