Beležeći konstantan pad već više od decenije, Srbija je ove godine zauzela 90. mesto
Više od polovine svetskog stanovništva živi u zemljama u kojima je sloboda izražavanja u krizi, a Srbija je u grupi država sa ograničenom slobodom izražavanja, prema novom izveštaju nevladine organizacije Član 19 (Article 19).
Beležeći konstantan pad već više od decenije, Srbija je ove godine zauzela 90. mesto od 161 rangirane zemlje, sa skorom 51.
Od 2013. godine, kada je bila u grupi zemalja sa manje ograničenom slobodom izražavanja, skor Srbije je smanjen za 13 bodova.
Srbija je najlošije rangirana među zemljama regiona, u kojima je sloboda izražavanja manje ograničena, prema oceni ove organizacije.
Najbolje rangirano je Kosovo, na 46. mestu, Crna Gora je na 48, BiH na 64, Albanija na 66. i Severna Makedonija na 68. mestu.
Severna Makedonija je u proteklih 10 godina zabeležila najveći napredak među evropskim zemljama, za 11 poena, dok je najveći pad, za 27 poena, imala Poljska.
Više od polovine zemalja u regionu Evrope i centralne Azije zabeležilo je pad u slobodi izražavanja od 2013. godine.
Na globalnom nivou, procenat stanovnika koji je prošle godine živeo u zemljama u krizi povećan je na 53%, sa 34% 2022, što je ukupno 4,2 milijardi ljudi u 39 zemalja. To je najveći broj od početka veka.
Manje od četvrtine (23%) svetskog stanovništva je živelo u „otvorenim“ ili manje ograničenim društvima.
U otvorenim društvima živi 1,3 milijarde ljudi u 38 zemalja, 35 zemalja ima manje ograničenu slobodu izražavanja, 25 ograničenu, a 24 veoma ograničenu.
Na vrhu liste su Danska, Švajcarska, Švedska, Belgija i Estonija.
Od 2013. godine u 78 zemalja, u kojima živi 6,2 milijarde stanovnika, zabeleženo je pogoršanje slobode izražavanja, dok je napredovalo samo 18 zemalja, sa 303 miliona stanovnika.
Devet zemalja je ove godine palo u nižu kategoriju, a među njima su Indija, Etiopija, Senegal i Moldavija, dok je pet država popravilo skor i prešlo u višu kategoriju, uključujući Brazil, Niger i Tajland.
Uprkos promenama u pojedinačnim zemljama, ukupan broj zemalja u svakoj kategoriji ostao je relativno nepromenjen, a sloboda izražavanja je na globalnom nivou stagnirala, navodi se u izveštaju.