Ako je tačno da je Dritan pokušao trik „jedan sporazum, sa jednim tekstom, potpisaću sa SNP-om a drugi, posve drugačijeg sadržaja, sa ostatkom partera u novoj vladi, a onda reći da su svi potpisali sporazum“, onda da: to je klasični šibicarski trik koji se u bitnom ne razlikuje se od vašarske „tri kutije šibica, jedna loptica“ prevare.

Ako je tako, on je uspio naizgled nemoguće: da u još niže od niskog spusti nivo crnogorske politike. Sada je u Crnoj Gori ovako: dno – to je ono visoko gore.

Na Divljem Zapadu su za manje umakali u katran i perje. Tako je nastala Amerika. No kod nas sve može i kao da se niko više ne sjeća ne samo onoga što je bilo juče, nego ni onoga što se desilo prethodnog sata. Tako će nestati Crna Gora.

Ako je tako, onda da: Dritan Abazović, umjesto da bude suočen sa, u najmanju ruku, političkom odgovornošću za katastrofu u koju je nakon 30. avgusta 2020. gurnuo Crnu Goru, dobio je mandat da Crnu Goru iz provalije u koju ju je vlastonožno šutnuo navodno izvuče, pa je, posve ispravno, razumio da ovdje ništa nije bitno i da sve može proći. Da je dozvoljeno sve, pa i najniže šibicarske fore u visokoj politici.

Ako pak rečeno nije tačno, onda je nužno tačno jedno od sljedeće dvoje.

Ili je a) proruski SNP pristao na rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici, pristao na pune sankcije Rusiji i prihvatio da agresiju na Ukrajinu jasno osudi kao agresiju

ili su b) proevropske i partije manje brojnih naroda pristale da zarad ulaska SNP-a u vladu, žrtvuju i Srebrenicu i Ukrajinu i posljednji trag principijelnosti u politici.

Ili je, evo i treće opcije, u pitanju c) prosto nema sporazuma, jer su civilizacijske, političke i druge razlike među onima koji se trebaju sporazumjeti nepremostive.

“Ja ne mogu da uđem, vrlo mi je teško da uđem u glavu političara koji stalno apostrifiraju neke stvari. Za mene je to malo ponižavajuće”, kaže Dritan Abazović. Pa dodaje: “Šta neko misli o nekom pitanju iz prošlosti, to je njegova stvar”.

Dritan nikako da nauči: kada su partiji kojoj si naumio dati pola vlade neprihvatljive elementarne istine i civilizacijski principi, problem nije u istini i principima, nego u tvom političkom partneru. I taj problem ne može biti prevaziđen tako što ćeš istinu i principe proglasiti za stvar prošlosti. Tu grešku Abazović je napravio ušavši u savez sa Demokratama i DF-om. Sada je, čini se, odlučan da je ponovi u savezu sa SNP-om.

Kada bi Dritan bio u pravu, to bi značilo da je to šta neko misli o nacizmu i holokaustu, kao o “nekim pitanjima iz prošlosti, njegova stvar”. Probajte to objasniti bilo kome u bilo kojoj demokratiji, pa ćete vidjeti kako vaš sagovornik sablažnjen ustaje i odlazi od vas.

Bošnjačkoj stranci, reklo bi se po izjavi PR-a te stranke, Adela Omeragića, pitanje Srebrenice nije ponižavajuće. Ali nije ni najvažnije. On kaže da je “genocid o Srebrenici za Bošnjake uvijek bolna tema”.

Ipak, u ovom trenutku je najvažnije da Crna Gora nastavi svoj evropski put, dodaje. A zašto je Bošnjačka stranka onda iz vlade micala Leposavića? Zašto joj je smetalo kada je Leposavić negirao genocid, a ne smeta kada SNP ulazak u vladu uslovi nepominjanjem osude genocida u Srebrenici?

Siguran sam da Bošnjačka stranka zna šta joj je činiti. Gotovo sam siguran da će i učiniti ispravnu stvar. Tim prije što je Bošnjačka stranka već potpisala Sporazum koji predviđa Rezoluciju o genocidu u Srebrenici, pa bi bilo nezamislivo da se saglasi sa uklanjanjem osude tog genocida iz Sporazuma. Siguran sam da u toj stranci razumiju sljedeće: do juče su suočavanje sa prošlošću i osuda genocida bile geste bez kojih u Crnoj Gori nije bilo evropskih vrijednosti, a time ni Crne Gore na evropskom putu.

Prosto ne može biti da je već danas osuda genocida prepreka na evropskom putu. Pa tu prepreku treba ukloniti, pa i iz sporazuma.

A lijepo kaže hafiz Sulejman Bugari: „ko ne vlada sobom, voli da vlada drugima“. Siguran sam da su u Bošnjačkoj stranci čuli te riječi. I da vladaju sobom. Da oni u vladu žele zato što zaista žele bolju, evropsku Crnu Goru. Ako nekome u toj vladi smetaju osuda genocida u Srebrenici i ruske agresije na Ukrajinu, takva nas vlada može povesti samo daleko, tamo daleko od Evrope.

(CdM, foto: Toni Stojko)