Malo ko se u Evropi raduje pobedi Donada Trampa. Raduju se desno pupulističke partije i pokreti. Raduju se, jer misle da dolazi njihovo vreme. Izgleda da se i većina Srba raduje njegovoj pobedi. Zato što Hilari Klinton nije pobedila, jer su Klintonovi bombardovali Srbiju; zato što ga je Vladimir Putin podržao; zato što će sada Tramp i Putin da se zagrle, pa će Amerika da primora Evropsku uniju da ukine sankcije Rusiji, pa više neće da pritiskaju Srbiju da se opredeljuje između Istoka i Zapada; zato što će sada Amerika da nam vrati Kosovo; zato što su sada Albanci nesrećni; zato što će Vučićev drug Rudi Đulijani da postane neka krupna zverka u novoj administraciji, pa će da nam svane. Nema veze što se taj isti Đulijani svesrdno zalagao za bombardovanje, važno da je Vučićev „drug“.

To je jedna dimenzija, ma koliko naivna bila.

Ali, ako se radujemo Trampovoj pobedi, onda se radujemo i što je šezdeset miliona Amerikanaca izabralo za predsednika desnog populistu koji je rasističkom, šovinističkom, homofobičnom retorikom, na mržnji prema strancima i stranom i uprkos nipodaštavanju žena došao na vlast. Onda radost delimo i sa pripadnicima Kju Kluks Klana. Raduju se svekolike desne, fašistoidne, neonacističke organizacije i u Americi i u Evropi, nazdravljaju što je Tramp najavio da će mu „njihovi ljudi“ biti najbliži savetnici, da će zauzimati važne pozicije u novoj administraciji. Kao što je Stiv Benon, jedan od vođa Alternativne desnice. Alternative right white nationalist movement ili Alt Right, ako neko hoće malo da gugluje.

Sada može da se čuje: nije Tramp zaista takav, pa to je bila izborna borba, tu je svašta dozvoljeno, svašta se tu kaže. Kao, promeniće se Donald kada zasedne u Ovalnu sobu, kada ga pritisne odgovornost. Biće sve u redu, sve će da dođe u normalu.

Biće, možda, sve u redu, za hrišćane bele rase. A milijarder-egzibicionista od sedamdeset godina neće se promeniti, kako je to rezignirano primetio američki dopisnik nemačkog magazina Špigel. I Neće sve doći u normalu. Od njegove pobede u Americi je zabeleženo preko pet stotina ispada usmerenih protiv ljudi ne-bele boje kože i muslimana. Rasisti su ohrabreni. Izlaze iz svojih rupa. Traži se uvođenje posebnog registra za migrante islamske veroispovesti. Kao svojevremeno za Jevreje.

Novi Američki predsednik ne haje za istinu i podatke. Ne haje za činjenice. On je zvezda rijaliti programa. Za njega populizam nije sredstvo da dođe na vlast, za njega je populizam način života. Novi Američki predsednik je vesnik novog sveta koji se okreće unazad ka podelama i razlikama i razdvajanjima na rasnoj, etničkoj i verskoj osnovi. On je zvezda novog identiteta belog čoveka.

Novi američki predsednik ima preko pet stotina firmi i upleten je u nekoliko desetina sudskih sporova. Kako će da razdvoji lične i državne interese? Između ostalog.

Ako smo se obradovali Trampu, biće još razloga za slavlje u Srbiji. Možda ako Nacionalni Front Marin le Pen dođe na vlast sledeće godine u Francuskoj. Ili će sad možda neko da kaže da to nije isto. Pa nije identično, ali ih spajaju rasizam, šovinizam, mržnja prema stranom i strancima koji su drugačiji. I Nacionalni front vodi kampanju protiv protiv političkog establišmenta, baš kao i Tramp. Jedni protiv Pariza i Brisela, drugi protiv Vašingtona. I u Francuskoj su, kao i u SAD, radnici bele boje kože nezadovoljni i besni na sve.

Možda da se proslavi i ako u Italiji 4. Decembra propadne referendum o ustavnim promenama, pa premijer Mateo Renci raspiše prevremene izbore, pa na vlast dođu desni i levi populisti koji bi da Italija izađe iz evrozone. Da, i to ako se desi, desiće se na istom talasu koji valja od Brexita do Trampa. Italexit.

Ili ako, takođe 4. Decembra, na odloženim ponovljenim predsedničkim izborima u Austriji pobedi kandidat desno-populističke Slobodarske partije Norbert Hofer, pa slobodarci dobiju i parlamentarne izbore 2017. godine. Slobodarci se protive nezavisnosti Kosova, dobijaju zato mnogo srpskih glasova u Austriji. Bore se i protiv najezde muslimana na Evropu i mešanja krsta i nekrsta. Slave pobedu Donalda Trampa.

Biće, dakle, i posle pobede Trampa razloga za radost u Srbiji.

Samo da nekome tamo u Austriji ne postane ponovo važno što je onaj Srbin Princip ubio princa Ferdinanda pa da ne traže od nas, ne daj bože, da ga se odreknemo.

Nezgodno je to sa desnim populizmom: nikada se ne zna ko će i na osnovu čega biti proglašen za neprijatelja. Kada istina i činjenice postanu nebitni, kada vlast počiva na uzburkavanju emocija, kada se stvaraju horde koje mrze ne bi li se na njihovoj mržnji došlo na vlast I na vlasti opsatlo, stvari se lako otrgnu kontroli.

(Vreme)