Malo je protesta, šetnji i drugih događaja na ulici u protekloj godini koje mladi fotograf Andrej Hložan iz Novog Sada nije zabeležio svojim foto-aparatom. Na ulici je bio i 13. avgusta. Tog datuma se dobro sećaju svi koji su bili na protestu ispred prostorija Srpske napredne stranke. Pamte nasilje i velike količine ispaljenih pirotehničkih sredstava. Tada je i prvi put na protestu upotrebljen pištolj. Metak je ispaljen u vazduh. I to bi možda ostalo tek svedočenje i reči prisutnih, koje bi, poput mnogih drugih, bile proglašene za laž da Andrej nije odlučio da ostane kada su svi počeli da beže na povik: „pištolj”.

„Cela ta noć je bila puna agresije i nasilja, nisam imao vremena za odmor, samo sam beležio stvari. Kada su ostali počeli da beže, ja sam ostao i razmišljao: ,valjda neće mene’ i ,ja ovo moram da fotografišem’ – seća se Andrej večeri kada je zabeležio scenu gde se šest pripadnika Odreda vojne policije “Kobre” štiti stolicama, dok jedan u ruci drži pištolj.

Kaže, odmah je znao da je napravio fotografiju koja vredi. Već sutradan se to i potvrdilo, jer je fotografija preplavila internet. Nije ona sama pečat u dosadašnjoj Andrejevoj karijeri, već je ujedno postala i jedan od simbola protesta u Srbiji.

„Možemo reći da je ona i simbol straha ove vlasti” – dodaje Andrej, a scenu koju je fotografisao poredi sa elementima na slikama starih majstora, poput Karavađa.

„Izgleda kao reprodukcija neke slike iz XV ili XVI veka. Na njoj je sve apsurdno, i oni koji se brane stolicama i čovek koji je izvadio pištolj, njihov strah u očima. To je takav naboj emocija u jednoj fotografiji da je prosto neverovatno kako sam uhvatio” – kaže Andrej.

Nakon što je fotografija objavljenja, nije imao nikakvih neprijatnosti, kaže Andrej. Naprotiv, ljudi su mu čestitali, usledio je i poziv iz novinske agencije “Rojters”, čiji je sada stalni saradnik, a fotografija “Kobre” je proglašena za fotografiju godine u Srbiji, na nacionalnom konkursu Press Photo Srbija.

Andrej je proglašen i za jednog od najboljih stranih fotoreportera u kategoriji “Evropa” koje bira žiri World Press Photo, organizacije iz Holandije. U toku maja fotografija “Kobre” biće deo njihove izložbe koja će biti održana u Češkoj.

Od brojnih fotografija koje je zabeležio na ulici, za vreme protesta, Andrej izdvaja i jednu koja je nastala sasvim slučajno.

„To je fotografija žene u crvenom kaputu ispred policijskog kordona. Nastala je u Novom Sadu posle jednog protesta. Razgovarao sam sa kolegama, sumirali smo dan i u tom trenutku sam napravio tu fotografiju. Ljudima se dopala kompozicija i stav žene na slici” – kaže mladi fotoreporter.

Ulica kao inspiracija

Andrej se se za fotografiju zainteresovao još u osnovnoj školi. U srednjoj je za poklon dobio prvi foto-aparat koji je, zajedno sa školskim knjigama, nosio u torbi i usput beležio detalje koji su mu bili zanimljivi. Završio je studije fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu i kaže ne bi voleo da se bavi nečim drugim. Iskustvo sa protesta protekle godine nije mu novo, jer je i ranije fotografisao događaje na kojima je bilo nasilja.

„Moj posao je da radim takve stvari. Uglavnom hvatam kritične trenutke na protestu i uopšte u životu. Ređe su to lepe stvari, jer kada se lepe stvari dese, to najčešće i drugi fotografišu” – ističe Andrej Hložan.

Najviše voli da fotografiše ulicu i to često radi. Važno mu je da bude na otvorenom i obično nađe nešto što mu privuče pažnju. Ulica je za njega veliki izvor inspriracije.

Zna da ljudi na fotografijama vole da vide druge ljudi i emocije, a uverio se da su najgledaniji snimci nesreća i nasilja. Pratio je i crnu hroniku, i to mu je, kaže, najteže da radi, ali je i iskustvo potrebno za fotoreporterski posao. Do karijere fotoreportera dolazi se znanjem, iskusnim okom i strpljenjem, smatra Andrej.

„Ovo je jako lep posao, ali ljudi moraju da budu istrajni. Na početku ne ide, nema para, podcenjeno je, ali to je samo momenat. To se prevaziđe ukoliko su ljudi uporni” – ističe on.

Sa pojavom nove tehnologije i mobilnih telefona sa kamerama, pravljenje fotografija nikada nije bilo lakše. Ipak, Andrej smatra da je znanje i iskustvo ono što je najveća prednost profesionalnih fotografa.

„Svi imamo šporete, pa opet idemo u restoran da jedemo. Tako je i sa kamerom na telefonu”- govori Andrej.

Brankica Matić (Storyteller, foto: Andrej Hložan)