Berlinski proces se mora nastaviti jer je to najbolja šansa za regionalnu saradnju na Zapadnom Balkanu, rešavanje bilateralnih sporova i buduće članstvo tih zemalja u Evropskoj uniji, ocenili su Zoran Nečev i Anamarija Velinovska sa Instituta za demokratiju „Societas Civilis“ Skoplje (IDSCS).

„Glavni razlog da se nastavi Berlinski proces jeste da se Zapadni Balkan konačno vrati na predvidiv EU kolosek tako što će biti najmanje četiri od šest zemalja koje su počele pregovarački proces“, navodi se u njihovom blogu objavljenom na portalu Savetodavne grupe za javnu politiku Balkan u Evropi (BiEPAG).

Podsećajući da je Berlinski proces pokrenut 2014. kada je proces evropskih integracija bio u zastoju, autori navode da su za njegovo rađanje bili ključni politički instikt bivše nemačke kancelarke Angele Merkel i razumevanje politike koja prati proširenje EU.

„Potpuno svesni odgovornosti Nemačke za miran, povezan i demokratski Balkan, Berlinski proces je pokrenut kako bi region vratio na put pridruživanja EU“, navode Nečev i Velinovska.

To je značilo, dodaju, jačanje regionalne saradnje, rad na održivom ekonomskom rastu i rešavanje bilateralnih pitanja.

Kada su u pitanju bilateralni sporovi, jedan od njih je rešen povlačenjem veta Grčke na početak pregovora sa Severnom Makedonijom, ali je drugi – dijalog Beograda i Prištine, ostao na mrtvoj tački.

Međutim, uspeh Prespanskog sporazuma Atine i Skoplja i međunarodnih napora koji su uloženi u to „potpuno je podrila“ Bugarska, koja je blokirala pristupne pregovore Severne Makedonije i time je sprečila da dobije „zasluženu nagradu“.

„Osnovi su bili čisto nacionalistički i nisu imali nikakve veze sa Sporazumom o prijateljstvu koje su dve zemlje potipsale“, ocenjuju autori i dodaju da do danas nijedan bugarski zvaničnik nije jasno rekao koji element sporazuma nije ispoštovan: „Izuzetno subjektivno objašnjenje Sofije je da makedonska strana ne poštuje duh sporazuma“.

Sa novim političkim establišmentom u Sofiji i Skoplju obnavljanje poverenja dve strane ne izgleda nemoguće, ocenjuju autori, napominjući da bilo koje rešenje na štetu jedne strane neće voditi zdravim bilateralnim odnosima i istinski transformativnom EU procesu.

„Drugi važan razlog za nastavak Berlinskog procesa je da se reši spor Bugarske i Severne Makedonije i potreba da se napravi iskorak u dijalogu Beograda i Prištine“, navode autori.

Takođe dodaju da je Berlinski proces „sa Nemačkom na mestu vozača“ stvorio „efekat socijalizacije“ među političkim liderima Zapadnog Balkana i sa liderima iz određenih članica EU.

„Negovanje i nadovezivanje na ovaj element je veoma važno za regionalnu saradnju na Balkanu i evropsku budućnost tih zemalja, što je još jedan razlog za nastavak Berlinskog procesa“, ističu Nečev i Velinovska.

Nemačka se smatra pouzdanim partnerom zemalja Zapadnog Balkana, navode oni i dodaju da nova vlada u Berlinu mora da pokaže da je i dalje posvećena bez obzira na promenu vlasti.

„Najlakši način da se to uradi je da se te zemlje angažuju kroz Berlinski proces“, koji je označen kao „politička inicijativa najvišeg ranga“ na Zapadnom Balkanu, ocenjuju autori.

Oni podsećaju da je Nemačka bila ključna za izgradnju poverenja između Atine i Skoplja, da je Berlinski proces stvorio okruženje koje je dovelo do prve posete albanskog premijera Srbiji posle 68 godina i da je dao ogroman doprinos procesu pridruživanja EU.

„Zapadnom Balkanu je potreban Berlinski proces 2.0, efikasan međuvladin proces koji će se fokusirati uglavnom na politička i ekonomska pitanja od strateške važnosti, koji će dalje jačati regionalnu saradnju i utrti put evropskoj budućnosti regiona“, zaključili su Nečev i Velinovska.

(Beta, foto: Pixabay)