Skip to main content

Amnesti internešenel optužio Izrael za aparthejd

Planeta 01. feb 2022.
2 min čitanja

Amnesti internešenel (AI) optužio je danas Izrael za sistematsku represiju i dominaciju nad Palestincima koji traje još od osnivanja jevrejske države 1948. godine i poklapa se s međunarodnom definicijom aparthejda.

U izveštaju, na 278 strana, pripremanom tokom četiri godine, ta organizacija za ljudska prava sa sedištem u Londonu, pridružila se Hjuman rajts voču i izraelskoj organizaciji Becelem u optužbama o aparthejdu unutar Izraela i na okupiranim teritorijama.

To je deo rastućeg međunarodnog pokreta za redefinisanje izraelsko- palestinskog sukoba kao borbe za ista prava više nego teritorijalni nesporazum.

Takva nastojanja su pojačana u protekloj deceniji jer je mirovni proces u potpunom zastoju, a Izrael je učvrstio kontrolu nad okupiranim teritorijama i nestaje interesovanje za rešenje sukoba po modelu dve države, odnosno stvaranje paletinske države uz jevrejsku.

Izrael odbacuje sve optužbe za aparthejd, tvrdeći da arapski građani imaju ista prava kao i drugi.

Ta zemlja je pristala na ograničenu autonomiju Palestinske uprave u jeku mirovnog procesa devedesetih godina prošlog veka i povukla vojnike i jevrejske naseljenike iz pojasa Gaze 2005. godine.

Amnesti i druge organizacije, međutim, navode da je rascepkanost teritorija na kojima Palestinci žive deo režima kontrole čiji je cilj održavanje jevrejske hegemonije na području od reke Jordan do Sredozemnog mora.

Te organizacije ukazuju i na diskriminatorsku politiku unutar Izraela i u anektiranom istočnom Jerusalimu i blokadu pojasa Gaze kojim od 2007. godine vlada islamski ektremistički Hamas, te de fakto aneksiju Zapadne obale. Na njoj Izrael ima sveukupnu kontrolu i gradi i širi jevrejska naselja iako ih veći deo međunarodne zajednice smatra nelegalnim.

Palestinci su godinama optuživali Izrael za aparthejd i njihov predsednik Mahmud Abas je tu optužbu izrekao u septembru prošle godine u govoru u UN.

Amnesti navodi da je takva politika počela 1948. godine, kada je oko 700.000 Palestinaca pobeglo ili je isterano iz svojih domova u izraelsko-arapskom ratu.

Oni su činili 80 odsto stanovništva na teritoriji na kojoj je danas država Izrael, država koja im zabranjuje da se vrate da bi se očuvala jevrejska većina.

Palestinci koji su ostali unutar Izraela živeli su pod vojnom kontrolom sve do pred rat 1967. godine u kome je Izrael osvojio istočni Jerusalim, Zapadnu obalu i pojas Gaze.

Na tim teritorijama Palestinci žele da osnuju svoju buduću državu.
Danas Palestinci u Izraelu imaju državljanstvo, pravo glasa i neki su uspešni biznismeni, pravnici, lekari i umetnici,ali su suočeni sa široko rasprostrotranjenom diksriminacijom u zapošljavanju i tržištu nekretnina.

Palestinci na Zapadnoj obali žive pod izraelskom vojnom kontrolom,a oni u Gazi su pod parališućom blokadom i Izraela i Egipta.

U samom Izraelu čine oko petine od ukupno 9,4 miliona stanovnika i broj Jevreja i Arapa je približno jednak ako se uključe oni koji žive na Zapadnoj obali i pojasu Gaze.

„Od osnivanja 1948. Izrael je vodio politiku održavanja jevrejske demografske hegemonije i maksimiziranja svoje kontrole nad zemljom u korist izraelskih Jevreja i sprečavao palestinske izbeglice da se vrate svojim domovima“, navedeno je u izveštaju AI uz ocenu da je Izrael proširio tu politiku na Zapadnu obalu i pojas Gaze.

Ranije izveštaje o aparthejdu izraelske vlasti su odbacivale kao pristrasne, a sada su oštrije reagovale i pre objavljivanja optužile AI za antisemitizam i delegitimisanje same egzistencije jevrejske države.

(Beta)