Ambasadori Nemačke i Francuske u Srbiji pozvali su u zajedničkom tekstu „vlasti, sve političke i društene snage i sve građane Srbije da cilj pristupanja EU postave za nacionalni prioritet“.

Ambasadori Anke Konrad i Pjer Košar ukazali su u danas objavljenom tekstu u listu Politika povodom 61. godišnjice potpisivanja Jelisejskog sporazuma koji je „predstavljao temelj trajnog pomirenja“ između njihove dve zemlje da je proširenje EU među cijlevima koje dele i ukazali da je Srbija deo plana proširenja čija se dinamika ubrzava.

„Nemačka i Francuska su zajednički angažovane na podršci implementcije svih reformi koje je Srbija preduzela na putu pridruživanja EU, do kojeg će doći, nadamo se uskoro“, napisali su ambasadori Konrad i Košar.

Oni su naveli da je Jelisejski sporazum potpisan 22. januara 1963. „presudno uticao na vrednodsti mira i pomirenja“ koje danas promovišu na svom kontinentu.

Podsetili su da je januar 2024. i desetogodišnjica otvaranja pregovora o pristupanju Srbije EU, i izrazili razumevanje za to da se u Srbiji ti rokovi mogu činiti dugim, navodeći da su oni takvi zato što se radi o zahtevnom procesu.

„Ali pozivamo vlasti, sve političke i društene snage i sve građane Srbije da cilj pristupanja EU postave za nacionalni prioritet. U toj našoj zajedničkoj domovini sloboda, pravne države i imperativa socijalne pravde mesto za Srbiju je rezervisano. Želimo da toj zajedničkoj domovini vaša prijateljska zemlja, svojom istorijom i nacionalnim duhom, da nezamenjiv doprinos“, napisali su oni.

Kako su naveli, u Srbiji je postignut napredak tokom proteklih deset godina ali i da brojni izazovi ostaju i da je 2024. prelomna tokom koje će, kako se nadaju, „Srbija potvrditi svoj izbor i odlučno nastaviti na putu reformi“.

Ukazali su da je demokratija i dalje osnova za pregovore o pridruživanju i da je u tom smislu od značaja da budu otklonjene sumnje koje proizilaze iz navoda o neregularnostima formulisanim nakon izbora 17. decembra prošle godine i da budu sprovedene preporuke OEBS/ODIHR.

„Ne samo kako bi se Srbija približila standardima EU u vezi sa izbornim pitanjima već i da bi se ojačalo poverenje srpskog naroda u demokratske procese i adekvatno neazvisno funkcionisanje institucija“, navodi se u tekstu.

Rekli su da su „neosnovane i zabrinjavajuće“ optužbe za mešanje u izborni proces upućene nekim državama članicama EU i javni diskurs u vezi s nepoverenjem u EU.

„Nemamo drugih agendi nego da kroz blizak dijalog koji vodimo sa zvaničnicima i svim sferama društva kroz finansijsku pomoć bez premca i podršku pomognemo Srbiji u ostvarivanju evropskog izbora za koji se opredelila i u njenoj legitimnoj ambiciji da postane regionalna sila mira i prosperiteta“, napisali su ambasadori.

Ukazali su da je prekogranična saradnja jedan od ključnih elemenata francusko-nemačke saradnje i koristi njihovom stanovništvu te izrazili uverenje da će jačanje regionalne saradnje doprineti na isti način ekonomskom i društvenom razvoju zemalja Zapadnog Balkana.

Smatraju da se radi o pitanjima vrednosti i saradnje i kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine.

„Pozdravljamo nedavno postignut napredak na putu normalizacije odnosa s Kosovom i očekujeo u 2024. godini odlučne korake u punoj primeni Briselskog i Ohridskog sporazuma koji su zaključeni 17. februara i 18. marta 2023. godine, kao i uzdržavanje svih strana od bilo koje akcije koja bi mogla da ugrozi njihovu primenu“, navodi se u tekstu.

Ambasadori su istakli da ne sumnjaju da će se „Srbija zalagati za regionalnu stabilnost i pomirenje“ i rekli da će njihove dve zemlje „stajati odlučno uz nju na tom putu“.

Pozdravili su učešće Srbije u zajedničkoj bezbednosti Evrope koje je, kako su ocenili „već značajno“. Pozvali su Srbiju da potvrdi tu pozitivnu dinamiku nastavljanjem podrške Ukrajini i primenom sankcija Rusiji, koja vodi agresorski rat protiv Ukrajine.

(N1, foto: Pixabay)