Ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše da sve ukazuje na konačno osvajanje vlasti od strane Aljbina Kurtija i njegovog Samoopredeljenja. „Znatan deo kosovskog društva polaže nade u Kurtija. Verodostojnim se smatra njegovo obećanje da će podržati pravosuđe u borbi protiv korupcije. Za Kurtija je pogodno što ga prihvataju posebno mladi, jer Kosovo ima daleko najmlađe stanovništvo Evrope.“
List podseća da je Kurtijev prvi premijerski mandat okončan u martu prošle godine pošto ga je „na cedilu ostavio“ koalicioni partner, Demokratska liga Kosova. „Iza kulisa“ je Trampov specijalni izaslanik Ričard Grenel „vršio ogroman pritisak, jer je video Kurtija kao prepreku da za svog šefa isposluje što brže srpsko-kosovsko pomirenje koje će ovaj moći da proda kao dil.“
„Pretnje su išle do mogućeg povlačenja američkih trupa koje su stacionirane na Kosovu od 1999. Iz kosovske perspektive, to je poput pretnje atomskom bombom, jer osećaj sigurnosti kod kosovskih Albanaca u velikoj meri počiva na američkom vojnom prisustvu u zemlju“, navodi list.
Franfurter algemajne podseća da se do danas mnogo šta promenilo – u Kurtijevu korist. „Tramp i Grenel su istorija. Hašim Tači, do pre godinu dana predsednik i saradnik Amerikanaca u rušenju Kurtija, moraće pred Specijalnom sudom u Hagu da odgovara zbog optužbi za ratne zločine devedesetih. Samoopredeljenje u anketama stoji bolje nego ikad. Sve osim ubedljive pobede bilo bi iznenađenje.“
Podseća se da sâm Kurti ne predvodi listu, jer je u oktobru 2018. pravosnažno osuđen za napad suzavcem u parlamentu. Prema zakonu, kandidati za poslanike tri godine pred izbore ne smeju imati takve presude. „Doduše, zakon ništa ne kaže o izboru šefa Vlade koji ne mora da pripada parlamentu. A samo ta funkcija zanima Kurtija.“
I drugi veliki frankfurtski list, Frankfurter rundšau, piše da je „levo-nacionalno“ Samoopredeljenje pred ubedljivom pobedom. Desetine hiljada ljudi se okupljaju na mitinzima, često bez maski, i skandiraju ime Aljbina Kurtija, piše list. Dodaje se da ankete predviđaju Samoopredeljenju između 40 i 51 odsto podrške.
Jeta Kranići, politička analitičarka iz Prištine, objašnjava tu popularnost „kombinacijom želje birača za promenama i razočaranjem u etablirane stranke“. Stranke kao što je upravo Demokratska liga Kosova – popularna političarka Vjosa Osmani, koja je tu partiju predvodila na prošlim izborima, sada je na listi Samoopredeljenja. „Registrovalo se više od 100.000 glasača iz dijaspore. Većina će izvesno glasati za Samoopredeljenje“, kaže Krasnići.
List navodi da Samoopredeljenje teško može samo da vlada čak i ako osvoji više od polovine glasova. „Jer 20 od 120 mesta u parlamentu rezervisano je za manjine na Kosovu – polovinu njih drži Srpska lista kojom upravlja Beograd“, navodi Frankfurter rundšau.
Prema rečima analitičarke Krasnići, Srpska lista pokušava da stavi pod kontrolu i mandate koji pripadaju drugim manjinama, tako što orkestrira glasanje za pogodne kandidate. „Ako ta taktika uspe, Srbija bi mogla da ojača moć blokade u kosovskom parlamentu“, kaže ona.
Kao još jednu prepreku, list navodi izbor novog predsednika Kosova. Šef države se bira u parlamentu i to dvotrećinskom većinom, a „Kurti ne važi za kovača kompromisa“. Ako šest meseci ne bude izabran novi predsednik, opet se ide na izbore.
Reporterka bečkog Standarda pričala je u Prištini sa 18-godišnjakinjama koje prvi put imaju pravo glasa, a nemaju dilemu – biraće Samoopredeljenje. Jedna od njih je rekla: „Vreme je da se konačno smene druge stranke. Njih zanimaju samo pare, one su napravile sistem korupcije. Mi smo nova generacija, mi sa ratom nemamo ništa, ali nam trebaju dobro obrazovanje i radna mesta.“
STUPS: Bestijarijum