Proces pokrenut protiv 12 novosadskih aktivista i aktivistkinja, te studenata i studentkinja, od kojih je šestoro već 60 dana u pritvoru koji im je produžen na još 30 dana, a šestoro van zemlje – predstavlja čist politički progon, istakao je u intervjuu za Autonomiju Aleksandar S. Petrović, branilac pritvorene aktivistkinje Marije Vasić koja je od juče započela štrajk glađu i žeđu kao vid borbe protiv nezakonitog postupka. On je dodao da su „politički karakter procesa“ otkrili i režimski mediji koji su pre podnošenja krivične prijave emitovali snimke i proglasili okrivljene „teroristima“.

Advokat Petrović upozorio je i da ovaj proces predstavlja pretnju pritvorom svim građanima Srbije jer ugrožava njihovo pravo na slobodu mišljenja.

„Kada nenasilni politički govor bude kvalifikovan kao ‘napad na ustavni poredak’ i za to se odredi najstroža mera pritvora, stvara se presedan selektivne represije. Građani se tada suočavaju sa realnom opasnošću višemesečnog pritvora ne samo zbog učešća u protestu, već i vođenja kolokvijalnih razgovora“, naglasio je naš sagovornik.

On je naveo i da će branioci 12 političkih prognanika koristiti sve mehanizme za obustavljanje progona i u zemlji i na međunarodnom planu, dodavši da im je u tom pogledu važna polazna osnova za dalje akcije Rezolucija Evropskog parlamenta usvojena 8. maja 2025. godine, u kojoj se, između ostalog, zaključuje da su novosadski aktivisti u pritvoru kao politički taoci.

Aktivistkinja i gimnazijska profesorica Marija Vasić, koja je u pritvoru već 60 dana kao i još pet novosadskih aktivista i studenata, stupila je u štrajk glađu i žeđu, pošto joj je po treći put produžen pritvor na još 30 dana – da li kao njen pravni zastupnik imate na raspolaganju bilo kakve mehanizme kojima bi pred institucijama u Srbiji mogli da zaštitite njeno zdravlje i život?

Nažalost, svako obraćanje institucijama u ovakvim vremenima izgleda kao borba sa vetrenjačama. Živimo u otetoj državi, gde pravdu dobijamo na kašičicu, po principu izuzetka, a ne pravila. Nama je trenutni prioritet podnošenje žalbe na poslednje rešenje o produženju pritvora, sa predlogom da se pritvor ukine odnono eventualno zameni blažim merama, konkretno zabranom napuštanja stana uz elektronski nadzor, zabranom napuštanja boravišta ili zabranom prisustva javnim skupovima. Ukoliko ta žalba bude usvojena, verujem da bi Marija prestala sa štrajkom glađu. Svakako, obratićemo se i zaštitniku građana i pokrajinskom ombudsmanu sa zahtevom za hitnu kontrolu uslova u pritvoru uz omogućen pristup nezavisnim lekarima.

Molim vas da u najkraćem objasnite prirodu progona 12 novosadskih aktivistkinja, aktvista, studentkinja i studenata od kojih je šestoro u pritvoru a šestoro van zemlje – zbog čega ste zajedno sa ostalim braniocima koji ih zastupaju upozorili da je u pitanju politički a ne pravni proces?

Jasno je da se radi o čistom političkom procesu s obzirom da se optužni predlog Višeg javnog tužilaštva zasniva isključivo na tajno snimljenom razgovoru u prostorijama PSG a, pribavljenom na nezakonit način, u kome se govori o eventualnim modalitetima pridruživanja studentskom protest, bez ikakvih konkretizacija, dogovora, podela uloga i planova. Dakle, taj nezakonit dokaz mora biti izuzet iz spisa i na osnovu njega se ne može zasnovati valjana sudska odluka u skladu sa doktrinom o ploda otrovnog drveta, budući da bi time bila najgrublje povređena procesna pravila propisana Zakonikom o krivičnom postupku koja regulišu posebne dokazne radnje i garantije regulisane Ustavom Republike Srbije kojima se štiti pravo na privatnost, što bi predstavljalo jedan opasan presedan. Uprkos tome, sud još uvek nije izuzeo taj dokaz iz predmeta iako su svi branoci podneli takav argumentovan predlog, dok s druge strane tužilaštvo njih tereti za pripremanje najtežih krivičnih dela protiv ustavnog poretka i zahteva maksimalnu kaznu od pet godina zatvora, iako nikakvo nasilje nije planirano ni izvršeno, a radi se o ranije neosuđivanim licima. Da je reč o čistom političkom postupku jasno je iz činjenice da su režimski mediji još pre podnošenja krivične prijave emitovali snimke i proglasili okrivljene „teroristima“, narušivši pretpostavku nevinosti i otkrivši politički karakter procesa.

Kako se takav proces može reflektovati na pravni sistem u celini, ali i na prava i slobode svih građana?

Kada nenasilni politički govor bude kvalifikovan kao „napad na ustavni poredak“ i za to se odredi najstroža mera pritvora, stvara se presedan selektivne represije. Građani se tada suočavaju sa realnom opasnošću višemesečnog pritvora ne samo zbog učešća u protestu, već i vođenja kolokvijalnih razgovora koji se svakodnevno vode u svakom drugom kafiću, kancelariji ili za trpezarijskim stolom, što direktno narušava slobodu okupljanja i izražavanja i pravo na privatnost zagarantovano Ustavom i Evropskom konvencijom. Paralelno, ovakvi postupci erodiraju poverenje u sudstvo jer javnost vidi sudove kao puko sredstvo verifikacije političkih odluka tužilaštva, a tužilaštva kao produženu ruku režima. Naprosto ljudi koji namerno kolima gaze mirne protestante bivaju oslobađeni i puštaju da se brane sa slobode, a naši branjenici se ni zbog čega drže u pritvoru sa stenicama već 60 dana.

Može li pravosudno sistem da se izbori za očuvanje nezavisnosti sudske vlasti i na koji način? Koliko je realno samoorganizovanje sudija u tužilaca u odbrani zakona i vladavine prava?

Srpsko pravosuđe raspolaže mehanizmima kojima može očuvati sopstvenu nezavisnost, konkretno je propisano članom 8 Zakona o sudijama i članom 59 Zakona o javnom tužilaštvu. Profesionalna udruženja sudija i tužilaca mogu izdavati zajednička saopštenja, ali i zalagati se za pokretanje krivičnih postupaka protiv svih koji vrše neprimeren spoljni pritisak. Nedavno smo imali izjave Aleksandra Vučića da će lično podneti prijavu protiv javnog tužioca, koji je zakonito preduzimao radnje u pretkrivičnom postupku, a u kom predsednik smatra da nema osnova za krivično gonjenje, što je prouzrokovalo reakciju velikog broja sudija i tužilaca koji su istakli da te izjave prevazilaze dosadašnje zadiranje u nadležnosti pravosudnih organa, odnosno da poprimaju obeležja krivičnih dela. Istorija nam pokazuje da samoorganizovanje pravosuđa jeste moguće, ipak, krajnji uspeh zavisi od podrške celokupnog društva, medija i međunarodnih faktora, jer grupe više hrabrih pojedinaca teško mogu same nositi politički teret borbe sa vladajućim režimom koji u svojim rukama ima sve poluge vlasti.

Da li je moguće da se branioci političkih pritvorenika ipak obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu konkretno u pogledu procesa protv 12 novosadskih aktivista i studenata, a zbog narušavanja sistema podele vlasti u Srbiji, odnosno ugrožavanja nezavisnosti sudske vlasti?

Trenutni prioritet odbrane je ukidanje pritvora kako bi se svim licima omogućilo da se brane sa slobode, da neometano pripremimo strategiju odbrane, predložimo svedoke i analiziramo dokazni material. Obzirom da se radi o skraćenom krivičnom postupku, očekujemo da sud uskoro zakaže glavni pretres, tako da nemamo mnogo vremena na raspolaganju. Naravno, iskoristićemo sva raspoloživa pravna sredstva, uključujući i međunarodna, ali tek kada procenimo da je to procesno i strateški najcelishodnije. Podsećam da je Evropski parlament rezolucijom usvojenom 8. maja 2025. zaključio da su naši branjenici nezakonito prisluškivani i da se drže u pritvoru kao politički taoci, taj dokumenta predstavlja jednu od važnih polaznih osnova za dalju artikulaciju naših akcija na međunarodnom planu koje već preduzimamo.

Branka Dragović (Autonomija/naslovna fotografija: X/@petrovic_law)