Inicijativa da se u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija donese rezolucija o genocidu u Srebrenici je prilika da se podsetimo da je pitanje odgovornosti za Srebrenicu Igmanska inicijativa postavila još na svojoj sesiji održanoj 27. juna 2005. godine u Beogradu.

Pošto se sesija održavala dve nedelje pre desete godišnjice od srebreničkog masakra učesnici sesije su usvojili sledeću IZJAVU IGMANSKE INICIJATIVE O SREBRENICI:

Nevladine organizacije Dejtonskog trougla okupljene u „Igmanskoj inicijativi“ oštro i odlučno osuđuju varvarski masakr nad zarobljenicima i civilnim građanima Srebrenice. Povodom desetogodišnjice tog gnusnog zločina klanjamo se i izražavamo duboko poštovanje senima nevinih žrtava.

Njihove porodice, rodbinu, majke, sestre i decu molimo da prime naše najdublje saučešće.

Energično zahtevamo najtežu odgovornost za sve počinioce, njihove podstrekače, inspiratore i autore zločinačke ideje.

Osuđujemo još uvek prisutno negiranje ili umanjivanje veličine zločina kao i nespremnost vlasti, da se počinioci uhapse i privedu sudu pravde.

Prećutkivanje i pravdanje zločina i samo je zločin.

Osuđujemo i njegovu relativizaciju, jer jedno zlodelo se ne može pravdati drugim i svi zlikovci moraju biti kažnjeni.

Ne pristajemo na odgovornost samo neposrednih počinilaca i organizatora, već tražimo i kažnjavanje vođa, komandanata, nalogodavaca, ideologa i kreatora zločinačke politike, državne, stranačke, uređivačke i svake druge.

Zahtevamo odgovornost svih koji su prihvatali, podržavali i raspirivali zločinačku ideju.

Ne mogu oni danas ostati po strani i tvrditi da sa tim nemaju ništa jer nisu pucali i okrvarili ruke.

Njihova ideja pokrenula je horde ubica, pljačkaša i zlikovaca i za njihova nedela snose odgovornost kao da su ih sami počinili.

Srebrenica je već postala simbol velikog i strašnog zločina i opomena generacijama koje dolaze.

Zbog toga predlažemo vlastima u Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj i Državnoj zajednici Srbiji i Crnoj Gori da se 11. jul proglasi danom sećanja na sve nevine žrtve ratova koji su se vodili na području bivše SFRJ.

Slava srebreničkim žrtvama!

Beograd, 27. 6. 2005.

U Deklaraciji nije upotrebljen izraz genocid jer tada još nije bilo presuda Haškog tribunala u kojima je masakr u Srebrenici definisan kao genocid.

Nakon čitanja Deklaracije, prisutni su minutom ćutanja odali poštu srebreničkim žrtvama.

Zajedno sa članovima Igmanske inicijative, poštu su odali i tadašnji predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Mesić i predsedavajući Predsedništva BiH Borislav Paravac, koji su učestvovali u radu ove sesije.

To je bio prvi i do sada jedini put do sada da su svi šefovi država umešanih u ratni sukob devedesetih zajednički odali poštu srebreničkim žrtvama.

Predlog iz Deklaracije da tri države prihvate 11. jul kao Dan sećanja na nevine žrtve ratova iz devedesetih, kasnije je podržao samo predsednik Mesić.

Da su tada tri, a sada četiri države Dejtonskog sporazuma prihvatile ovaj predlog Igmanske inicijative, sasvim je moguće da ne bi ni bilo potrebe da se o tome izjašnjava Generalna skupština Ujedinjenih nacija, jer bi to bio znak da su one spremne da same započnu proces suočavanja sa zločinima koji su se desili devedesetih godina prošlog veka, poput genocida u Srebrenici.

Umesto toga u Srbiji smo dobili veličanje osuđenih ratnih zločinaca, murale Ratka Mladića u našim gradovima i kažnjavanje onih koji pokušaju da ih uklone.

Što se onda čudimo.

(Danas)