Svakoga dana se u našoj zemlji dogodi nešto loše. Malo je dobroga. Naravno, sve je to rezultat opšteg stanja kod nas. Društvo i država su do te mere u problemima, da se jedan nadjača drugi, pa se drugi ponekad i ne vidi. Tako i drugi nadjača treći, pa se ovaj ne vidi. Pa treći, pa četvrti.

Jednostavno, devedesete godine su rastočile normalan sistem vrednosti i nije teško proceniti da smo u problemima jer su pozitivne stvari mesto ustuple negativnim. Sve što niej dobro, sve što je nakaradno , sada je normlano. Nekada nije bilo lepo psovati, a danas je IN.

Kod nas je i post nagrđen i obezvređen. Nekakve dame na malim ekranima poste, a sa druge stane se besprizorno ponašaju, pljuju bližnjega svoga, žele mu loše…

Ali, kako je to lepo rekao, fra Marko Oršolić iz Sarajeva, tako nam je jer su pastiri postale ovce. Autoriteta nema. Ili je autoritet loš.

To loše, u našem društvu, se pokazalo i juče. Uništena je višejezična tabla na ulasku u selo Torak, 16 km od Zrenjanina.

Nekom LOŠEM je zasmetalo što je natpis na tabli i na rumunskom jeziku(u selu, inače, žuvi preko 80% Rumuna), i što se na tabli uz srpsku, nalazi i zastava rumunske zajednice.
Nešto što je nekada bilo normalno, sada tim LOŠIMA smeta.

Smeta im to što u Torku zajedno žive, zajedno pišu, zajedno ističu zastave Srbije, Vojvodine i rumunske zajednice i torački Rumuni i torački Srbi i torački Mađari i torački ostali. Tako je u Torku oduvek.

Loši bi da to izbrišu, da izgrebu, kao što su to učinili sa rumunskim obeležjem.
Još gore je od ovoga je to što se ovakve stvari redovno dešavaju. Nekada je u pitanju latinica, nekada rusinska ćirilica, nekada mađarski natpis, nekada zastava APV, nekada tekst i zastava rumunskog naroda…

Tome neće doći kraj. Neće, jer država ćuti. Država pušta siledžije iz zatvora, predsednik ih abolira. Država ne zabranjuje razne NAŠE, razne NJIHOVE.

Zato nam se ovo i dešava.

Muka nam je pregolema. A i sami smo krivi. Nismo kadri da odgovorimo na pritiske ekstremista. Ćutimo i trpimo. I čekamo. Samo da nam se ne dogodi novi jogurt!

Aleksandar Marton
autor je bivši predsednik Skupštine grada Zrenjanina i funkcioner LSV