Novi predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva pozdravio je, po povratku iz dvonedeljnog egzila, početak nove demokratije u zemlji. Obećao je da će se posvetiti otvaranju novih radnih mesta u zemlji u kojoj je, prema nekim procenama, oko 90% stanovništva nezaposleno. Upravo njegova smena bila je okidač za vojsku da se umeša u politički život Zimbabvea i skine sa vlasti Roberta Mugabea. Opšta ocena bila je da Mugabe namešta svojoj supruzi Grejs da ga nasledi na čelu države, što se vojsci nikako nije dopalo.

Vest da je posle 37 godina na vlasti 93-godišnji Mugabe podneo ostavku – izazvala je slavlje na ulicama Hararea i drugih gradova u Zimbabveu. Robert Mugabe je iz kućnog pritvora poslao parlamentu pismo u kojem kaže da podnosi ostavku kako bi omogućio neometanu i mirnu predaju vlasti. Dodao je da ostavku podnosi svojevoljno. Teško da mu je neko u to poverovao.

I tako ode Robert Mugabe, na čije mesto dolazi Emerson Mnangagva, do skoro Mugabeov bliski saradnik, koji je zatim naprasno smenjen. Da li će on zaista moći da pokrene korenite promene u zemlji? Upravo on je bio Mugabeov ministar za bezbednost u vreme nakon sticanja nezavisnosti, kada je u građanskom ratu ubijeno na hiljade ljudi. Mnangagva tvrdi da nije okrvavio ruke. Možda. Ali je decenijama bio uz Roberta Mugabea i zato je teško očekivati da će on moći zemlju da povede u istinske promene i posveti se izgradnji prave demokratije u Zimbabveu. Pojedini bivši saradnici ga opisuju kao “vrlo, vrlo okrutnog čoveka”. Odluka armije da skloni Mugabea nije inspirisana istinskom željom za demokratijom. Ovde je reč pre svega o borbi za vlast. Mnangagva ipak obećava demokratiju. Prva provera tog obećanja biće – izbori sredinom iduće godine.

A moglo je bolje, što reče pesnik. Kada je pre 37 godina došao na vlast, Robert Mugabe je slavljen kao heroj borbe za nezavisnost i kraj kolonijalne vladavine belaca. Ovaj bivši nastavnik insistirao je po dolasku na vlast na širenju obrazovanja, pa je danas Zimbabve među zemljama sa najvećim procentom pismenih u Africi, skoro 90%. Još tada je profesor Masipula Sitole predvideo da Mugabe time kopa sebi grob, jer će obrazovani mladi ljudi moći sami da analiziraju probleme u zemlji i da vide korupciju i javašluk u vlasti.

Mugabe je oduvek sebe predstavljao kao borca za prava sirotinje i pokrenuo je program oduzimanja poljoprivrednih dobara od belaca. Ta imanja bila su nosilac ekonomije Zimbabvea. Mnogi su ga upozoravali da to ne radi i govorili da on ne razume savremenu ekonomiju. On je to odbacivao kao rasističku zaveru Zapada. Njega je izgleda uvek više zanimala preraspodela nacionalnog blaga, a ne njegovo uvećavanje. A ni sirotinja se nije mnogo ovajdila od Mugabeove politike, jer su mnoga imanja završila u rukama Mugabeovih poltrona.

Robert Mugabe je rekao jednom da zemlje nikada ne mogu da bankrotiraju. A onda je njegova zemlja u julu 2008. dostigla inflaciju od 231 milion procenata. Tada je Zimbabve bio svetska vest. Mugabe je uoči izbora te godine rekao da “kada izgubiš izbore i ljudi te odbace, vreme je da napustiš politiku”. Izgubio je u prvom krugu, ali je onda rekao da njega sa vlasti može da skine samo bog. Pokrenuo je nasilje nad građanima, pa se lider opozicije i pobednik prvog kruga, Morgan Cvangirai, povukao iz trke. Mugabe je pobedio, a Cvangirai ušao u njegovu vladu i tako izgubio kredibilitet. Mugabe je posle pobedio još jednom, 2013.

Sve vreme na vlasti ostao je dosledan svojim stavovima sa početka političke karijere – da patriotske i socijalističke snage njegovog Narodnog fronta Zanu moraju uvek da se bore protiv “dva zla” – kapitalizma i kolonijalizma. U toj borbi pretvorio se prvo u diktatora, a vremenom i u karikaturu diktatora, kako ga je opisao nadbiskup Dezmond Tutu. Dok mu je prva supruga, Sali, umirala od raka, Mugabe se oženio 40 godina mlađom Grejs, koju je kasnije izabrao za svog političkog naslednika. Armija, kako vidimo, nije bila spremna da prihvati tranformaciju Zimbabvea iz kvazidemokratije u kvazimonarhiju. Vojsci je Mnangagva mnogo bliži od Grejs Mugabe, njihov je. On i drugi koji su se izborili za nezavisnost Zimbabvea – bivše Rodezije – uzurpirali su vlast i privilegije i verovatno su se uplašili da bi Grejs Mugabe to mogla da im ugrozi.

Mnangagva nije mnogo drugačiji od Mugabea, ali verovatno neće moći da vlada kao Mugabe. Ekonomija Zimbabvea je u katastrofalnom stanju i bez pomoći od spolja nema joj oporavka. Zato treba očekivati da represija popusti, bar do izbora iduće godine. Opozicija deluje kao da je dobila vetar u krila, ali još važnije je to što se, bar kako javljaju dopisnici iz Zimbabvea, u narodu oseća nova klima optimizma. Taj optimizam se od sticanja nezavisnosti više puta gasio; valjda ovaj put neće.

(Autonomija – foto: Beta/AP)