Iran i SAD, koji će se u utorak sastati na Svetskom fudbalskom prvenstvu u Kataru, imaju uspomene na Mundijal iz 1998. godine sa prizorima bratstva između igrača te dve rivalske zemlje.

Agencija Frans pres je prenela nekoliko ključnih trenutaka kada je geopolitika ušla na teren tokom Svetskih prvenstava u fudbalu.

U veoma napetom geopolitičkom kontekstu, sa senkom fašizma nad Evropom, Francuska je bila domaćin trećeg Svetskog prvenstva u istoriji.

Tada je Francuska 12. juna igrala protiv Italije. Italijanski igrači su nosili crni dres, sličan onom koji su nosili ljudi Musolinijevog režima, i šalju fašistički pozdrav pred oko 60.000 gledalaca.

Publika je odgovorila energično, zvižducima tokom intoniranja italijanske himne. U očima Benita Musolinija „Dučea“ fudbal je način da se pokaže superiornost fašističke ideologije.

Podeljena Nemačka, istočna i zapadna 22. juna igrala je u Hamburgu. U jeku Hladnog rata, ta utakmica je pokazala tenzije između dva bloka. Dve zemlje su započele proces normalizacije i potpisale su sporazum o međusobnom priznavanju 1972. godine. Utakmica, klasifikovana pod rizikom, konačno je prošla bez problema.

Argentina i Engleska su se 22. juna sastale u četvrtfinalu u Meksiko Sitiju, četiri godine posle Foklandskog rata, u kojem je poginulo 649 Argentinaca i 255 Britanaca.

Atmosfera je veoma napeta između ova dva tima čije zemlje nisu održavale diplomatske odnose od 1982. godine. Na tom meču su argentinski navijači istakli transparent „Foklandi su argentinski“ i pevali nacionalističke pesme „Ubij Engleze“.

Na marginama tog meča izbili su sukobi između navijača oba tima, sa nekoliko desetina povređenih.

Argentina je pobedila, u velikoj meri zahvaljujući genijalnosti Dijega Maradone, autora dva legendarna gola. Maradona je tada rekao da nije bilo reči o važnosti pobede, već da Engleska bude eliminisana.

Za svoje drugo učešće na Svetskom prvenstvu, Iran se 1998. našao u grupi SAD, svog zakletog neprijatelja.

Diplomatski odnosi dve zemlje prekinuti su od uzimanja kao taoce osoblje američke ambasade u Teheranu, što je usledilo posle Iranske revolucije 1979. godine.

Ta utakmica, odigrana 21. juna u Lionu, predstavljala je priliku za mir. Posle intoniranja himne, američki fudbaleri su se rukovali sa protivnicima nudeći im zastavice. Svako od njih je zauzvrat dobio buket belih ruža. Igrači iz oba tima su se potom zajedno fotografisali ruku pod ruku.

Iranci su tada pobedili sa 2:1 i to im je prva pobede na Svetskom prvenstvu.

Srbija je 22. juna u Kalinjingradu igrala protiv Švajcarske, koja ima nekoliko igrača kosovskog porekla. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost od Srbije, koja tu nezavisnost ne priznaje.

Granit Džaka, rođen u Švajcarskoj iz porodice Albanaca sa Kosova, i Džerdan Šaćiri, rođen na Kosovu, postigli su po jedan gol, omogućivši Švajcarskoj da preuzme prednost nad Srbijom (2:1).

Oba igrača su slavila svoje golove tako što su rukama imitirali orla albanske zastave, kao gest podrške Kosovu, izazivajući nezadovoljstvo srpskih medija koji su to ocenili kao „sramnu provokaciju“.

Međunarodna fudbalska federacije ih je kaznila. Obojica su dobili novčane kazne od po 8.660 evra.

(Beta, foto: Pixabay)