O mnogo čemu bi se moglo/može diskutovati kada se radi o ekonomskoj (i ne samo o ekonomskoj) politici naše aktuelne vlasti. Neka su pitanja elaborirana i na kopaoničkom forumu. Neka, pak, nameće sam život i praksa i potezi vlasti!

Samo pre par dana je naš Predsednik upoznao javnost da, kada je reč o hrani i osnovnim prehrambenim proizvodima, za nas građane „nema zime“, da je odgovorna vlast, kao dobar domaćin, predupredila krizu uzrokovanu ratom u Ukrajini “dovoljnim” zalihama u robnim rezervama, te da ćemo biti u stanju da tim proizvodima izvozom pomognemo i zemljama u okruženju.
A, samo par dana kasnije, obznanjeno je da za sada, do daljnjeg, nema ništa od izvoza osnovnih prehrambenih proizvoda bez dozvole Vlasti.

Sada su se tom potezu vlasti usprotivili proizvođači.
Zašto?
Jednostavno jer su, kao što je poznato, cene ovih proizvoda poslednjih dana i nedelja otišle “pod nebo”, pa su ograničavanjem izvoza proizvođači (i ne samo oni) dovedeni u neizvesnost i poziciju velikog gubitnika, jer su onemogućeni da, trenutno dobrim cenama u izvozu bar delom kompenziraju gubitke, s obzirom da su imputi/ulaganja u novu proizvodnju ovih proizvoda, enormnim poskupljenjem repromaterijala i energenata, a uz “skromnu” podršku države iz agrarnog budžeta i uz to još i neredovne isplate.

Svaka je vlast, pa i ova aktuelna, u obavezi da brine o svojim građanima/potrošačima i suzbije poremećaje na tržištu.
Ta se obaveza vlasti sprovodi u skladu sa njenim ustavnim položajem i nadležnostima i u skladu sa Ustavom i zakonom/zakonima definisanim pravima i obavezama.

Za ovakve i slične situacije, uzrokovane značajnim poremećajima koje život nameće, da bi se bar donekle obezbedila materijalna i ekonomska ravnopravnost privrednih subjekata na tržištu i, ne samo njih već i društveno političkih zajednica (nekada su to bile republike i autonomne pokrajine), Ustavom zemlje bilo je predviđeno pravo na “kompenzaciju”/obeštećenje zbog zabrane izvoza i zaštite domaćeg tržišta.
Tako je npr.AP Vojvodina, u decentralizovanom privrednom, pravnom i društveno-političkom sistemu koji smo živelu u period 1974-1989.godine, imala pravo i ostvarivala to pravo čak i na deviznu kompenzaciju, tj.pravo na kupovinu određenog iznosa deviza na deviznom tržištu.

Aktuelni Ustav iz 2006.godine, donet jedva skrpljenom većinom tokom dvodnevnog referendumskog izjašnjavanja građana (ima indicija da nije ni dobio nephodnu većinu od 50% + 1 izašlih građana, dok je u Vojvodini ovakvom Ustavu podršku dalo samo 44% upisanih birača), kao ni zakoni doneti u skladu sa njim taj ne poznaju jer je nametnutom centralizacijom sve prepušteno na milost i nemilost centralne vlasti.

Ovo je samo jedan od primera za nauk koji, uz sva druga brojna loša ustavna rešenja koja su se do sada manifestovala u praksi, ozbiljnim i odgovornim političkim subjektima i političarima, govore i ukazuju na neophodnost ozbiljnijih ustavnih promena i na neophodnost donošenja novog boljeg ustava.

Autor je diplomirani ekonomista iz Novog Sada.

(Autonomija)