Evo, jedne izjave našeg premijera, a zatim kratak komentar:

Srbija ne sme biti poligon sa takozvanim pravom na slobodno mišljenje kojim se izaziva nezadovoljstvo ljudi – prenosi Politika Dačićevu izjavu – jer u tom slučaju to nije pravo na slobodno mišljenje, već direktna provokacija koja može da destabilizuje odnose u jednoj zemlji ili čitavom regionu.

Prvo, pravo na slobodno mišljenje nije takozvano pravo, nego jedno od fundamentalnih ljudskih prava i sloboda. Svaki pojedinac ima pravo da slobodno iznosi svoje mišljenje o svim stvarima koje ga se tiču – o Paradi ponosa, izložbi Ecce homo, apelu patrijarha, filmu Nevinost muslimana, Zukorlićevoj fetvi, knjigama, izjavama političara, akademika i svemu drugom.

Drugo, pošto će o istim stvarima pojedinci imati različita mišljenja, sa nekima od njih se nećemo složiti. Štaviše, smatraćemo ih glupim, uvredljivim i šokantnim. Da li zbog toga slobodu mišljenja treba da nazivano takozvanom? Naravno, da ne! Sloboda samo za one koji iznose politički korektne stavove nije nikakva sloboda, ako ne podrazumeva i pravo homofoba i rasista da iznose vlastita mišljenja.

Treće, sloboda mišljenja uvek uznemirava, provocira i destabilizuje predrasudna mišljenja, dogmatiste, autoritete, rigidne konzervativce, klerikalne fundamentaliste… Svi oni u slobodi mišljenja vide prestup i uvod u anarhiju. Svuda tamo gde treba da ponude argument oni poturaju fina moralna osećanja, pozivaju se na dominantnu većinu i traže zabrane. Umesto da bude neutralna u izboru dobrog načina života, država, po njima, treba da nameće onaj način života za koji većina smatra da je dobar, ispravan, prirodan, normalan i bogougodan.

Meni se, recimo, ne dopada mišljenje patrijarha o homoseksualizmu (bolest, anomalija, devijacija) i Paradi ponosa (Parada srama). Smatram takva i slična mišljenja primitivnim, glupim, punim predrasuda, ali mi ne pada na pamet da se zbog njih obraćam policiji misli i zahtevam od Poverenice za zaštitu ravnopravnosti da reaguje i demonstrira doslednost. Patrijarh ima pravo, kao uostalom i svaki građanin, da iznosi svoje i mišljenje svog udruženja o bilo kojoj stvari, ma koliko ga ja smatrao retrogradnim i nesuvislim.

Jednostavno, ako nam je stalo do slobode mišljenja ne možemo očekivati da će građani, ministri i crkveni velikodostojnici izgovarati sentence. Često ćemo čuti minus inteligentne stvari, ali to je cena koju treba platiti da bi se u društvu uživala – sloboda!

(Tekst preuzet sa http://toorboolencija.wordpress.com)