Predsednik Republike Tomislav Nikolić juče je, uz malu pomoć svojih saradnika, uneo badnjak u zgradu Predsedništva, gde je taj badnjak, kasnije, i osveštan.
Ni predsednik Republike, ni njegovi saradnici, ne nalaze u unošenju badnjaka ništa sporno.
Kao privatna osoba, Tomislav Nikolić može u svoju kuću da unosi badnjak, ikone, slamu i štagod hoće. On na taj način može iskazivati svoju privrženost određenoj veri, običajima, tradiciji i etnosu.
No, ono što je dopušteno privatnoj osobi, nije dopušteno Tomislavu Nikoliću kao predsedniku Republike. Kao predsednik Republike Tomislav Nikolić pripada Republici, on je njen prvi službenik i od njega se očekuje da služi svim građanima. Da bi to mogao, on mora, s jedne strane, biti na distanci u odnosu na religijska uverenja, običaje, tradicije i svetonazore građana i, s druge strane, mora se zalagati da se svakom pojedincu osigura da slobodno i neometano prakticira i ispoveda, na primer, običaje i veru koje je za sebe odabrao.
To je sve. Tu se uloga Tomislava Nikolića, kao predsednika Republike, završava. Izgleda da među njegovim saradnicima i savetnicima nema nikoga ko bi mu skrenuo pažnju na te elementarne stvari.
Unoseći badnjak u zgradu Predsedništva Tomislav Nikolić se priklonio određenim verskim običajima i tradiciji, čime je doveo u pitanje neutralnost institucije na čijem je čelu. Pored toga, pokazao je da za njega nisu svi građani jednaki, čime je doveo u pitanje i osnovno načelo na kojoj počiva Republika.
Šestog januara Srbija je, voljom Tomislava Nikolića, ostala bez predsednika Republike. To je prva dobra stvar koja joj se dogodila u 2015. godini.
A. Medison