Srbijanski mikrofondžija, popečitelj i singer Iv Dačić izjavio je pre neki dan da nećemo dati obraz za EU šargarepu.

Baš šteta, zato što u odnosu na EU šargarepu srbijanski obraz ne vredi ni pišljiva boba. Uostalom, unutar srbijanske politike nikakav obraz – čitaj: moralni koncept – ni ne postoji. Jer da postoji, ne bi protagonisti te politike završili na optuženičkoj klupi u Hagu. Da postoji, ne bi Šešelj bio u skupštini, nego bi bio katapultiran iz nje. Da postoji, ne bi obeležavanje stogodišnjice prisajedinjenja bilo pretvoreno u nacionalističku liturgiju, nego u potvrdu prava Vojvođana da i danas odlučuju o svojoj sudbini.

Nije Dačić jedini koji se služi floskulama. Setite se samo orgazma koji su partijski i nacionalni ideolozi doživljavali pri svakom pomenu srpske duše. Stariji znaju, ali mlađe uživaoce sajta Autonomija valja podsetiti na tadašnji narativ: Zapad ima nauku, tehniku, instrumentalnu racionalnost, individualizam, demokratiju i blagostanje, ali šta mu to vredi kada nema dušu i kada, za razliku od nas, ne zna da uživa.

A ako se pitate šta je bila ta famozna „srpska duša“ i u čemu to Zapad nije znao da uživa, evo, odmah da vam kažem: “srpska duša” nije bila ništa drugo do žandar duha, tamničar smisla i slobode. A predmet užitka je najčešće bila glupost. Poput ove Dačićeve, sa početka teksta.

Navučena na užitak, nacija ne treba da brine. Dok je ovakvih singera i popečitelja, uživancije nikad neće zafaliti. Zato se opustite. Ulazimo u novi hedonistički period, u vreme novog narativa koji od nas zahteva da prezremo vlastitu pamet i klanjamo se glupostima.

(Autonomija / foto: Beta)