Skip to main content

Svetske agencije: Od izbora predsednika zavisi da li Crna Gora ostaje na zapadnom kursu ili će u orbitu Rusije

Jugoslavija 20. мар 2018.
2 min čitanja

Od predstojećih izbora predsednika Crne Gore zavisi da li ona ostaje na zapadnom kursu, ili će na drugu stranu, u orbitu Rusije – piše američka novinska agencija AP povodom današnje odluke Demokratske partije socijalista da Milo Đukanović ponovo bude kandidat za šefa države, dok francuska agencija AFP piše da je „neuništivi Đukanović… četvrt veka moćnik“ koji je „vešto sproveo pristupanje (Crne Gore) NATO-u“.

Crnogorska vladajuća stranka je za izbore 15. aprila „nominovala svog lidera koji je prkosio Rusiji da bi ta mala balkanska zemlja prošle godine ušla u NATO“, piše AP.

Ti izbori, bi, piše u tekstu AP, „mogli biti presudni da bi se utvrdilo da li Crna Gora ostaje na zapadnom kursu, ka članstvu u Evropskoj uniji, ili se vraća u orbitu Rusije“.

AP podseća da je Đukanović bio premijer tokom napetih parlamentarnih izbora oktobra 2016. godine, kada su vlasti rekle da su osujetile pokušaj proruskog državnog udara kojim bi se sprečilo pridruživanje te zemlje kraj Jadrana NATO-u.

„Crna Gora se juna prošle godine pridružila NATO-u uprkos snažnom protivljenju Kremlja koji tu zemlju smatra svojim tradicionalnim slovenskom saveznicom i protivi širenju zapadnog vojnog saveza u Evropi“, zaključuje AP.

„Neuništivi Đukanović“ predsednički kandidat – piše francuska agencija AFP i takođe ističe njegovu prozapadnu orijentaciju, dodajući da je bio „moćnik četvrt veka“.

AFP navodi da je on „vešto sproveo pristupanje (Crne Gore) NATO-u, uprkos ponekad nasilnom protivljenju nekih od njegovih zemljaka, da bi se, ako bude pobedio (na predstojećim izborima) upustio u pregovaranje o ulasku u EU te pretežno pravoslavne slovenske države, kandidatkinje od 2010. godine“.

Agencija podseća da se Đukanović povukao s mesta premijera oktobra 2016. godine, posle izbora koje su „obeležile optužbe za državni udar, koji su vlasti pripisale proruskim militantima koji su imali za cilj da se suprotstave predloženom članstvu u NATO-u“.

„Ali, Milo Đukanović je u očima mnogih od 620.000 Crnogoraca pravi ‘gazda’, uvek uticajan, i u senci svog naslednika, njemu bliskog Duška Markovića, bivšeg šefa obaveštajne službe“.

Đukanović već „izgleda kao favorit za predsednika, iako ankete trećinu glasova daju njegovom protivniku, i to a priori najopasnijem, biznismenu Mladenu Bojaniću, 56, koji ima podršku glavne proruske formacije, Demokratskog fronta“, piše AFP.

O političkoj dugovečnosti Đukanovića AFP piše podsećajući da je još šest-sedam godina na početku njegove vladavine Francuskom predsedavao Fransoa Miteran, premijer Velike Britanije je još bio Džon Mejdžor, a na vlasti u Nemačkoj bio je kancelar Helmut Kol, i da je tada „Sovjetski Savez još postojao“.

„Proizvod Titovskog komunističkog aparata, Milo Đukanović je prvi dokaz svoje izuzetne političke pronicljivosti blagovremeno dao oslobađanjem, 1996. godine, od svog zaštitnika Miloševića. Vrlo brzo, čini se da je nedvosmisleno postao pro-zapadni“, piše AFP.

Agencija podseća da se Đukanović „zalagao za nezavisnost koju će dobiti 2006. godine na referendumu koji je jedva dobio. Postao je saveznik koga posebno pouzdanim smatraju Zapadnjaci. Od pristupanja Crne Gore juna 2017, NATO kontroliše sve jadranske obale“.

„Ignorišući ruski gnev, pridružio se EU bez ikakvih problema u nametanju sankcija Rusiji u vreme ukrajinske krize“, nastavlja AFP tekst o Đukanoviću.

Agencija piše da mu „Evropa i Sjedinjene Američke Države šalju podršku, uprkos optužbama o klijentelizmu, nepotizmu, korupciji ili čak vezama sa organizovanim kriminalom“ što sve on negira, kao „notorne gluposti“.

„Za svoje sledbenike, on je dinamičan reformator. Za svoje kritičare, on je autoritarni vođa, šest puta premijer i već jednom predsednik“, piše AFP i dodaje da Milo Đukanović igra košarku i bavi se ribolovom, i da je otac troje dece.

(Beta)