U zemlji poput Srbije, koja u svojoj književnoj i pozorišnoj tradiciji ima komad poput „Ožalošćene porodice“, nikoga ne bi trabalo da čudi kad se neke od nušićevskih naravi i situacija projave u stvarnom životu, makar to bili i najtragičniji događaji poput sahrane ubijenog predsednika Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića na Novom groblju u Beogradu. Jedno što bi naslov trebalo promeniti u „Ožalošćena vlada“, mada premijerki Ani Brnabić, njenim ministrima i službenicima treba odati priznanje da su smogli snage da odaju poslednju poštu Srbinu sa Kosova i Metohije i političaru, kog su do ubistva početkom ove nedelje zvanični Beograd i njegov kosovski satelit Srpska lista javno satanizovali. Iz tzv. državnog vrha na sahranu nije došao samo predsednik Republike, za kog se sad ispostavlja da je od Ivanovića dobio spisak imena ljudi koji su mu ugrožavali bezbednost. Umesto na Ivanovićev odar na Novom groblju, Aleksandar Vučić namerava da venac položi na mesto ubistva lidera SDP u severnom delu Mitrovice.
Scena prva: Iako lepo vaspitanje nalaže da onaj ko kasni na opelo, ma ko to bio, ne prekida molitvu zbog izjave saučešća porodici i rodbini pokojnika, za Anu Brnabić i šefa vladine Kancelarije za KiM Marka Đurića to prekjuče nije važilo. Osim što su se zakasnili, oni su ostatak opela odstojali među porodicom ubijenog Ivanovića, u kome su takoreći do juče videli neprijatelja takvog kalibra da je Đurić tokom kampanje za poslednje lokalne kosovske izbore javno tvrdio da je „glas za Ivanovića, glas protiv Srbije“. Da ne govorimo da su među državnim funkcionerima na Novom groblju prekjuče bili i oni za koje, uvek dobro obavešteni izvori, spekulišu da su 2014. Ivanovića „smestili“ u kosovski zatvor zbog, navodnih ratnih zločina, nad kosovskim Albancima.
Scena druga: Premijerka Brnabić i Marko Đurić kleče kraj Ivanovićevog groba. Ova slika je gotovo svim fotoreporterima zapala za oko i govori sama za sebe. Umesto komentara citiramo izjavu Marka Jakšića iz Pokreta Srba sa KiM „Otadžbina“: „Do juče su pljuvali Olivera Ivanovića da je zver, da je razbijač, da je izdajnik, a sad ga sahranjuju u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Ta malicioznost, ta zajedljivost, taj sarkazam jednostavno sve govori. Ne možete tako da radite, ljudi nisu stoka da se tako ophodite, da ih tako žestoko pljujete, da ih gazite. Od njih napravite pokretnu metu, a onda kad budu ubijeni, onda od njih pravite heroje i zaslužne građane. To je ispod svakog nivoa“.
Ali, apsurdu u Srbiji nema kraja – na dan Ivanovićeve sahrane u beogradskom NP izvedena je pretpremijera Nušićeve „Ožalošćene porodice“. Peto izdanje Nušićevog klasika u režiji Jagoša Markovića već se pročulo po gradu, pa je, kako tvrde u upravi NP, premijerka juče sabajle najavila svoj dolazak na sinoćnu premijeru. Imala je šta i da gleda, pojedine scene „Ožalošćene porodice“ neodoljivo podsećaju na njen kabinet i to ne samo kada je reč o „slučaju“ Novo groblje.
Zavesa.
STUPS: Bestijarijum