To što je sudski veštak Branimir Aleksandrić utvrdio da novinarke Pinka nisu imale teške telesne povrede, te da su sa lakim telesnim povredama tri dana ležale u bolnici pod video-nadzorom matične televizijske kuće, gde ih je obišao i predsednik svih građana sa lakim i teškim telesnim povredama, bio je lep razlog da se tri dana ne skidamo sa vesti i drugih prijatnih sadržaja uglednog Pinka, jerbo smo objavili to veštačenje, koje je utvrdilo da ako laže Aleksandar, ne laže Aleksandrić.

Nalaz sudskog veštaka i izdajničku strukturu Danasa na Pinku su komentarisali svakakvi raskošni likovi Vučićeve Srbije.

– Evo je neka pevačica! Kaže da više veruje kamermanu nego sudskom veštaku! – zove me sabajle drugar, slučajno zalutao na frekvenciju Pinka.
Odmah prebacim kanal.

– Ama šta lupaš, kakva pevačica! Direktorka i glavna urednica Studija B! – razjasnim mu tu pojavu na ekranu i objasnim da je u pitanju osoba koja bi uspela da upropasti i Luvr, samo kada bi je neko postavio za direktorku Luvra i rekao joj da je Mona Liza glavni kočničar reformi koje sprovodi predsednik Vučić.

– Zezaš! – rekao je onaj moj drugar kada je saznao identitet osobe koja je upravo stručno objašnjavala sve što su je pitali, a najviše je pričala o njenoj užoj specijalnosti – profesionalnom & objektivnom novinarstvu.

– Evo vas komentariše na Pinku i neki prodavac paprika sa Bajlonijeve pijace! – zvao me po podne isti onaj drugar i dalje začuđen što Pink daje priliku da nas analizira svako ko prođe pored njihove zgrade dok traju vesti.

– Kakav prodavac paprika!? – uključim odmah Pink, kad ono tamo dragi kolega, vršilac dužnosti glavnog urednika Politike.

– Ma nije, bre, on je vršilac dužnosti… – počnem da objašnjavam drugaru ko je osoba koju je upravo uočio, a on me prekine.

– Pa tako i izgleda… Ko vršilac dužnosti prodavca paprika sa Bajlonijeve pijace! Ovi pravi prodavci paprika su mnogo simpatični ljudi! – kaže onaj moj drugar.

– Ali, slušajte, bre, on je vršilac dužnosti glavnog urednika Politike! – kažem.
Usledila je tišina.

– Zezaš! – rekao je onaj moj drugar i pao u nesvest, prilikom čega je zadobio lakše telesne povrede zbog kojih tri dana nije ležao u bolnici, a nije ga obišao ni predsednik svih građana sa lakim i teškim telesnim povredama.

– Evo ga neki moler! – nastavio je on tako da me zivka svaki čas kad je izašao iz nesvesti i naredna dva dana, a ja sam mu pedantno i strpljivo tumačio: ko je ko u Vučićevoj Srbiji.

– Kakav moler! Šta lupaš! Čovek predaje na fakultetu i politički je analitičar… – objasnio sam mu profesionalni bekgraund Dejana Vuka Stankovića.

I onda se na kraju, kada smo se svi najmanje nadali, u redovnoj rubrici Pinka o Danasu pojavio i Čeda Jovanović.

– Evo vas na Pinku komentariše i pokojni Toza! – javio se onaj moj drugar, već na ivici nervnog sloma. Tu mi je zapravo bilo najteže da mu objasnim ko je u pitanju. Kako nekome ukratko objasniti ko je i šta radi Čeda Jovanović, trenutno?

– Brate, dovoljno je samo da vidiš kako u Vučićevoj Srbiji izgledaju i govore glavna urednica Studija B i glavni urednik Politike, i pokojni Toza, pa da vidiš gde živimo – rekao je onaj moj drugar i skočio kroz prozor.

(Danas)