Udruženje Pančevački ratari ocenilo je da Vlada Srbije i ministar poljoprivrede ne poštuju, niti uvažavaju sopstvene zakone u kreiranju agrarnog budžeta, koji će u 2018. godini biti manji za skoro 20 milijardi dinara.

– Poštujući, uvažavajući i primenjujući sopstvene zakone Vlada Republike Srbije je trebalo da izdvoji za agrarni budžet u 2018. godini 60 milijardi dinara, što iznosi pet odsto nacionalnog budžeta po važećem zakonu o podsticajima koji određuje minimalan iznos. Pošto je Vlada usvojila agrarni budžet od 40.5 milijardi dinara, jasno se vidi da nedostaje još 19.5 milijardi dinara – ukazuje Udruženje.

U saopštenju udruženja Pančevački ratari napominje se i da ministar poljoprivrede nema nikakvog osnova za izražavanjem zadovoljstva postignutim iznosom agrarnog budžeta za 2018. godinu, jer je veći iznos agrarnog budžeta za ovu godinu u visini od 43.778 milijardi dinara već potrošen i nedostaje još oko pet milijardi dinara za isplatu zaostalih subvencija poljoprivrednicima.

– Sada je sasvim jasno da rebalansa budžeta za ovu godinu neće biti, pa će se agrarna dugovanja preneti u 2018. godinu i time značajno umanjiti već umanjen budžet za agrar. To će za posledicu imati veoma restriktivna sredstva za agrar, koji je na ,,izdisaju’’ i zbog ovogodišnje ekstremne suše zahteva mnogo više podrške države stvaraocima novih vrednosti – navodi se u saopštenju.

U osvrtu na aktuelne događaje na berzi pšenice, kukuruza i soje Pančevački ratari upozoravaju da zabrinjavajuće padaju cene svih najvažnijih ratarskih kultura u odnosu na prošli mesec. Nakon ekstremne suše i značajno umanjenog roda nije došlo do povećanja cena, već se dešava suprotno i „već sad alarmantno ukazuje da se dešava nešto nelogično“.

Podsećaju da su sušne 2012. godine cene osnovnih ratarskih kultura bile znatno veće nego danas: kukuruz se sa njive prodavao za 27-28 dinara po kilogramu, pri prosečnom rodu od 4 tone po hektaru, a sada je otkupna cena iz ambara 17-18 dinara pri prosečnom rodu od jedva 3 tone po hektaru, suncokret je bio 55-56 dinara po kilogramu pri većem rodu od ovogodišnjeg, a sada je 36 dinara kilogram, pšenica je bila 27 dinara po kilogramu, a sada 17-18 dinara, dok je soja bila 67dinara po kilogramu, što je 25-30 dinara bilo više nego sada, a sve navedene cene su bez uračunatog PDV-a.

Dodaje se da je 2012. godine kurs dinara prema evru bio oko 100, a sada je 120 dinara, te da je dizel gorivo bilo 50 odsto jeftinije, kao i sav ostali repromaterijal za ratarsku proizvodnju.

Ratari su 2012. godine imali subvencije u visini od 12.000 dinara po hektaru na površini od 100 hektara, a sada svega 4.000 dinara po hektaru, na svega 20 hektara površine. Iz navedenih činjenica jasno se vidi da su subvencije ratarima umanjene 15 puta, ističu Pančevački ratari.

– Ovo ne bi preživeli ni najbolji nemački ili drugi zapadnoevropski farmeri. Imajući u vidu ove podatke i činjenice dolazimo do mnogo jasnije slike katastrofalne finansijske situacije sadašnjeg stanja naših poljoprivrednika. Stoga upozoravamo da bilo kakva administrativna intervencija države u pravcu daljeg pogoršanja ove katastrofalne finansijske situacije, s obzirom da lobisti, veletrgovci žitaricama, javno predlažu potpunu besmislenu intervenciju države za veštačko obezvređenje kukuruza, smatramo da može izazvati pravi cunami nezadovoljstva ratara, koji i bez tih besmislica nemaju realnu šansu da prežive 2018. godinu i obnove proizvodnju na nivou proste reprodukcije sa restriktivnom primenom agrotehnike. Veće šanse za spas su imali nesrećni putnici sa Titanika posle udara u ledeni breg od naših manjih i većine srednjih gazdinstava ratara – ocenjuje se u saopštenju.

(Autonomija, Agrosmart)