Me?u standardno licemernim reakcijama srpskih zvani?nika na svaku presudu stranih sudova za ratne zlo?ine koja im nije po volji, huška?kom reakcijom povodom osloba?aju?e presude Ori?u pred sudom u Sarajevu visoko je odsko?ila ministarka pravde Nela Kuburovi?. Za one kojima se ministarka ?inila samozatajna i poslušna vo?i, sad je jasno da je odli?no ovladala nacionalisti?kom školom retorike, pa je jasno zašto je iz korpusa mladoradikala promovisana na jedno od moralno najvažnijih mesta u društvu. Zar je onda ?udno što nam je pravosu?e takvo kakvo je – kompromitovano, farsi?no.

Za dobronamerne po ko zna koji put treba ponoviti – ni jedan zlo?in ne sme da se zaboravi. Ni jedna nevina žrtva ne sme biti pre?utana, svakom osumnji?enom za zlo?ine treba individualno i nepristrasno suditi. Me?u ostalima i Naseru Ori?u i onima koji su s njim ratovali po bosanskom Podrinju tokom minulog za Bošnjake (ali i za “obi?ne“ gra?ane srpske i drugih nacionalnosti) bez sumnje nametnutog rata u kojem je bilo i ne malo nevinih srpskih žrtava. Za Ori?a – i svakog osumnji?enog – prikupljanje dokaza i verodostojnog svedo?enja moralo se temeljiti na pouzdanim moralnim kriterijumuma istražitelja zlo?ina i visokoj tužila?koj profesionalnosti otpornoj na svaku vrstu pritisaka. Samo tako pripremljene optužnice su dobro utemeljene i upotrebljive za svaki nepristrasan sud, sudilo se Ori?u ili kom drugom, Srbinu, Hrvatu, Bošnjaku, Albancu, bilo kome za koga postoji sumnja da se ogrešio o ljudskost.

Da li je srpsko Tužilaštvo za ratne zlo?ine, neprekidno izloženo pritiscima dominantnih nacionalista, tako spremalo optužnicu za Ori?a i druge osumnji?ene za zlo?ine nad Srbima? Ako nije, onda pod izgovorom namirenja pravde prema žrtvama – sudovima podme?e politikantstvo i moralnu trulež koja ne samo da ne?e namiriti pravdu prema srpskim žrtvama nego dodatno razara ovo društavo. Apriorna kvazipatriotska sablažnjavanja i lažno moralisanje izazvano nezadovoljstvom sudskim presudama bez stru?ne analize sudskog procesa – najpouzdaniji je znak farsi?nog odnosa ne samo prema zlo?inima i žrtavama, prema pravu i pravdi, nego i prema ukupnoj pravnoj praksi društva. Krajnje je nemoralno pred milionima TV gledalaca teatralno navoditi imena žrtava i na?in njihove egzekucije – što Vu?i? ne ?ini prvi put – jer umesto pijeteta prema žrtvama želi homogenizovati mase i podjariti njihove strasti.

Selektivan odnos prema zlo?inima i zlo?incima i licemerje prema presudama koje se ne uklapaju u unapred proglašene „istine“ u Srbiju nažalost traje manje-više od završetka ratova do danas. Moralno zgražavanje vrhova vlasti i njihovih propagandista povodom za njih nezadovoljavaju?ih presuda stranih sudova za ratne zlo?ine nad Srbima najobi?nija je farsa sve dok se po Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije slobodno šepure brojni pojedinci opravdano sumnji?eni za ratne zlo?ine na ratištima bivše države; dok se osu?enim Srbima za ratne zlo?ine pred doma?im sudom (najniže rangiranim u hijerarhiji organizacije i izvršenja zlo?ina) farsi?no obaraju presude i su?enja odlažu u nedogled; dok se pred doma?i sud za ratne zlo?ine ne izvede makar jedan visoko rangirani starešina vojske i policije za koje postoje ozbiljne indicije odgovornosti za ratne zlo?ine; dok presu?ene ratne zlo?ince u Haškom tribunalu posle (delom) izdržane kazne sa?ekuju državne delegacije sa po?astima pa se isti potom šepure na javnim mestima, drže predavanja, pišu (oni ili trabanti im) i promovišu knjige; dok je u Srbiji udobno zbrinut Mladi?ev general odgvoran za granatiranje centra Tuzle u kojem je 25. maja 1995. na pravdi boga ubijeno 75 Tuzlaka u cvetu mladosti (posle su?enja u BiH i osude na 20 godina zatvora general Novak ?uki? je pobegao u Srbiju; Srbiji ne pada na pamet da ga vrati u BiH na izdržavanje kazne); dok u vrhovima vladaju?ih stranki sede ratni huška?i i širitelji mržnje…

(Autonomija, fotografija Specijalnog suda za ratne zlo?ine i organizovani kriminal u BG: RFE/RL)