Ako ne znate – a verovatno ne znate – šta bi to moglo da zna?i „zemaljska nedeljivost i samovlasnost“, odmah ?u vam prevesti na srpski – to vam je famozni „teritorijalni integritet i suverenitet“

Ako ne znate – a tek ovo ne?ete znati – šta zna?i „svetlokrug“ (re? koja je bila u opticaju još u doba knjaza Miloša) i nju ?u vam prevesti na srpski: to vam je „aura“ ili „nimbus“. Ukoliko, me?utim, re?i „teritorijalni“, „integritet“, „suverenitet“, „aura“ i „nimbus“ latinicom, njihovim „mati?nim“ pismom, a ne ?irilicom, e onda radite na „rasrbljavanju“ i ugrožavate srpski jezik, zbog ?ega je pravedno i dušepolezno da budete dodatno oporezovani.

Pretpostavljam da ste ve? dokonali da je tema naše današnje kolumne takozvana „Strategija razvoja kulture Republike Srbije“ u kojoj je naglasak – pardon, akcent – stavljen na „o?uvanje srpskog jezika“, koji je, je li, ugrožen, kao, uostalom, i srpska zemaljska i nedeljivost i celovitost. Sad ?e patriotska javnost bezbeli graknuti: Šta ja imam protiv toga? Za koga radim? Ko me pla?a?

Patriotskoj javnosti na prvom mestu (i sastavlja?ima Strategije) skre?em pažnju da su najviši dometi srpske kulture – naro?ito u književnosti – postignuti uprkos, a ne zahvaljuju?i pre?ašnjim strategijama kulture, pa osnovano sumnjam da ?e tako ostati i u budu?nosti. Ako smo to razrešili – pardon, apsolvirali – pre?imo na drugi zamerku. Ponovi?u ono što sam ve? više puta rekao: srpski jezik uopšte nije ugrožen, jeziku se, kao duhovnom fenomenu, kao i vidu i sluhu, ne može nauditi, ali se može r?avo videti, pogrešno ?uti i mucavo pisati i govoriti.

Zato držim da bi tvorci „Strategije“ bili bolje u?inili da su prevideli osnivanje jednog radnog tela – u koje nipošto ne bi trebalo pripustiti lingviste – koje bi se pozabavilo izbacivanjem tu?ica – naravno ne svih, ne treba i?i u drugu krajnost – i standardizacijom novouspostavljenog jezikopravila. Sad ?e se – pretpostavljam – ponovo oglasiti patriotska javnost: Šta to treba da zna?i, zagraja?e! Malo mu je što su „nam“ Hrvati ukrali jezik, sad ho?e da pohrvati i ostatke pokradenog jezika, a možda i da nas pokatoli?i. I pro?aja.

Tu, nedavno, u NBS je održana i javna rasprava o Strategiji na kojoj, istini za volju, „nesaborna“ mišljenja nisu (bar ne naglas) oglašena za izdaju, nego su bajagi „uzeta u obzir i razmatranje“. Ali budu?i da su nesaborni mislioci – ispravno – primetili da je Strategija zasnovana na našminkanim i upeglanim idejama blaženopo?ivših ?osi?a i Ekme?i?a, siguran sam da ?e Strategija kulture Republike Srbije pre ili kasnije – kao i mnogo puta u prošlosti – biti produžetak kulturne politike nasilnim sredstvima.

(Danas)