“Čuo sam da je nekad neko pekao ’bananušu’, pa da probam. Prezrele banane u magacinu na kvantašu plaćao sam po sto dinara kutiju, onda ih oljuštio i stavio ih u plastičnu burad, a kartonske kutije prodao u selu povrtarima za pakovanje paprike i dinja, i to po 70 dinara, tako da su me banane koštale nešto više od 1,5 dinara po kilogramu. Smejali mi se meštani, međutim, kad su probali rakiju…“
(Zlatko iz Buđanovaca)
STUPS: Telohranitelji