Rene Dekart je verovao je da je od svih stvari zdrav razum najbolje raspodeljen među ljudima. Neki srbijanski političari žive u dubokom uverenju da stvari stoje sasvim drugačije. Po njima, u pitanju je greška evolucije, jer ljudi sasvim lepo mogu živeti i bez razuma. Dosledni tom svom uverenju, oni smatraju da je i čuven Kantov poziv ljudima da se usude misliti svojom glavom prosvetiteljsko buncanje, ako već nije drska provokacija, vešto smišljena da Srbe onemogući da zarad Kosova, kao homogena i svake protivrečnosti lišena nacija, dele jedan te isti mozak.

Držim da se ovim rečima na najbolji način može opisati suština jučerašnjeg mitinga Marka Đurića i vesele, antidekartovske družine sa Kosova. Na tom mitingu Đurić je izjavio da je Srpska lista strateški politički projekat Srbije i stvar od nacionalnog značaja. Pored toga, Srpska lista je i instrument države Srbije, preko koga treba da se ostvari što veći uticaj na kosovske Srbe. Po rečima Gorana Rakića, zadatak Liste je da pod jedan barjak okupi sve Srbe kojima je Srbija u srcu i na prvom mestu. A šta je sa Srbima kojima je, umesto Srbije u srcu, upotreba razuma na prvom mestu? Sa njima, izjavio je Rakić, nećemo sarađivati.

Područje nacionalnih interesa je, kao što možemo videti, područje čiste arbitrarnosti. Za Marka Đurića, Gorana Rakića i njima slične, Srpska lista i Srbija u srcu mogu biti stvari od ključnog nacionalnog interesa. Neki drugi političari mogu individualnu dobrobit, na primer, definisati kao vitalni nacionalni interes. Treći, opet, mogu taj famozni interes identifikovati u nečem od pomenutog posve različitom. Uostalom, politički pluralizam i postoji zato da bi se razlike u društvu ispoljile, ideološki artikulisale i na izborima kandidovale za podršku. U slučaju Srpske liste, nije reč ni o kompeticiji, ni o pluralizmu, nego o tome da se predstavljanje interesa srpske zajednice na Kosovu monopolizuje od strane (Srbije potpomognute i protežirane) Srpske liste.

U pluralističkom društvu ne možemo unapred znati šta je to nacionalni interes, jer se do tog interesa dolazi tek naknadno i artificijelno, uz pomoć razuma, a ne srca. Za srpstvo i nacionalističko buncanje srce je sasvim dovoljno. Za smislen život Srba na Kosovu, u Srbiji ili u bilo kojoj drugoj zemlji, potrebno je nešto bolje i važnije od srca. Potreban je onaj zdrav razum, u čiju korisnost političari sumnjaju. Čovek ne mora biti Dekart da bi shvatio da je upotreba razuma uslov ne samo opstanka, nego i dobrog života. Svuda, pa i na Kosovu.

(Autonomija)