Nakon „Obilićevog“ voza, odlučio sam da dvadeset četiri sata – iz mentalno-higijenskih razloga – ne pratim dnevno-politička zbivanja… Nisam sastavio ni ceo dan odmora, a Toma već poziva na novi rat.
Setih se, onomad, neposredno pre nego što će Albanci sa Kosova proglasiti nezavisnu državu, kako je upravo Toma izjavio da će, ukoliko se Kosovo otcepi, on prvi pozvati Srbe da se presele sa Kosova u maticu. Ali dobro, imao je Toma u svojoj bogatoj političkoj karijeri svakojakih izjava od kojih nam se ježila koža i dizala kosa na glavi, pa smo preživeli – valjda ćemo preživeti i ovaj njegov poslednji hit.
Ali nisu preživeli svi. Bez obzira koliko Nikolićeve izjave delovale „luckasto“, dobro znamo, barem mi koji ga slušamo dvadeset i kusur godinica, da aktuelni predsednik Srbije nikada ništa ne izjavljuje onako bezveze već da je to sve povezano sa nekim događajima koji će se desiti u bliskoj budućnosti – setite se samo njegove objave upućene Zoranu Đinđiću – „da je i Tito pre smrti imao problema sa nogom“. Njegov tadašnji šef Vojislav Šešelj najavljivao je „krvavo proleće u Srbiji“. To nismo i ne smemo zaboraviti, kao što ne treba zaboraviti Vučiću onih “100 naprema 1”… Kada Vučić poziva građane da se, kao i on, okrenu budućnosti a manu prošlosti – osetim uvek potrebu da zbog moje generacije, koja je ginula zbog njihovog ludila, ponovo podsetim Vučića&Co na njihove ratoborne objave zbog kojih, uglavnom, i nemamo budućnost.
„Važno je za Srbiju da naš kandidat pobedi, jer vidimo da se ujedinjuju stranke i unutra i spolja kako bi nas vratili u vremena koja građani žele da zaborave.“ Ovo je izjavila takođe ex radikal(ka) Maja Gojković – današnja predsednica Skupštine. U poznatom maniru sadašnjih vlastodržaca, koji uvek znaju šta građani misle i šta im treba, Maja inputira sopstveni strah od političke marginalizacije na građane i zbog toga je ona, kao i premijer Vučić, “okrenuta ka budućnosti”. Prošlost Srbije ne treba da je starija od maksimalno deset godina prema SNS-ovskim aršinima, a sadašnjost nam zavisi isključivo od vizionarskih poteza premijera Vučića, koji nas, sigurnom rukom, vodi u bolju budućnost.
Bez obzira što je navedena Majina izjava deo predsedničke kampanje – mada ne njene nego Vučićeve, ipak se ne bih zadržavao na ovoj aktuelnoj temi koja je u samoj žiži medijskog interesovanja. Radije bih da nastavimo našu temu o “slatkom” zaboravu i da je plastično predstavimo događajem koji se desio u Beški, a tiče se SNS-ovske tribine na kojoj je gostovao osuđeni ratni zločinac Veselin Šljivančanin. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava odlučili su da na samoj tribini razviju transparent na kojem je pisalo “Ratni zločinci da zaćute da bi se progovorilo o žrtvama” i tako su navukli na sebe neljudski bes organizatora koji su ih životinjski pretukli.
Doduše, ima i onih koji, kao predsednik opštine Inđija Vladimir Gak, tvrdi da su se mladi aktivisti samoispovređivali dok su pokušavali da izađu napolje iz sale, a tu je bio i špalir SNS-ovaca koji ih je, po staroj-dobroj tradiciji kazne popularne pod nazivom “topli zec”, pri izlasku iz sale verovatno malo propustio kroz šake. “Na snimku se ne vidi nijedan udarac, svi znamo šta je udarac. Kad neko dobije udarac, te povrede su malo drugačije od nekog podliva na telu ili nečega što je, hajde da kažem, žalosna činjenica, ali i istina kad neko na takav način bude odstranjen s tribine i prođe kroz 150 ljudi. Negde se možda udario sam, ili u vrata ili u nešto drugo. Hajde da ne pravimo dodatne skandale“, rekao je Gak. Ovo je od “legendarne” Šešeljeve banane verovatno najveći izgovoreni sadistički cinizam u našoj sadizmom i cinizmom i inače opterećenoj javnosti. Ovako nešto može da izrodi samo isprazni zaborav jadne partokratske svesti koja bezobzirno gazi sve pred sobom.
Da li su aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava “provokatori i fašisti koji upadaju na tribine kako bi izazvali haos” ili su pak fašisti oni koji su ih pretukli – to prosudite sami. Ako se sećate, ako niste zaboravili ko je pravio haos po Balkanu unazad bezmalo tri decenije, onda vam neće biti teško da izvedete ispravan zaljučak. No, ako ste “zaboravni” i ove mlade aktiviste smatrate fašistima i provokatorima, onda je jasno da ste pripadnik ili simpatizer sadašnje vlasti. Vama koji se sećate, poručujem da nemate prava na ćutanje. Moramo pokazati da je naša kultura sećanja jača i izdržljivija od njihovog praznog zaborava. Ako sebe doživljavate kao samosvesne građane, ako niste zlatna ribica ili kišna glista i sećate se malo više od onog što se juče desilo, onda znate šta vam je činiti. Biće teško, ali možemo pobediti, u inat fašistima i provokatorima.
(Autonomija)
Foto: David Kusserow, Smash Fascism, Young Punk boy shows his opinion for the extreme right wing political party Pro-NRW, in Bonn, Germany