Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Opština Ruma je u projektnom periodu 2007-2013. iz evropskih fondova obezbedila više od 680.000 evra za realizaciju tri projekta iz oblasti ekonomije, obrazovanja i socijalne zaštite.

Posebno uspešan među njima bio je projekat „Unapređenje upravljanja građevinskim zemljištem“ iz 2011. godine, vredan gotovo 175.000 evra. To je ujedno i jedini projekat u kom je Opština Ruma bila nosilac, dok su partneri bili Grad Valjevo i Regionalna razvojna agencija Srem. – Projekat je finansiran iz IPA Exchange 3 programa, a cilj je bio da se Opština Ruma profiliše kao teritorijalna jedinica gde investitori mogu brzo da dobiju pozitivan odgovor – objašnjava Branislav Vidaković iz Odeljenja za ekonomske poslove Opštine Ruma. – Kapaciteti koje smo izgradili kroz taj projekat funkcionišu i danas, bez obzira na to što je projekat završen ili što se u međuvremenu promenila vlast – rekao je on.

U okviru tog projekta izrađeni su razni dokumenti i publikacije, poput strategije upravljanja građevinskim zemljištem, kataloga investicionih lokacija i analize stanja građevinskog zemljišta, ali u Opštini ističu da je mnogo važnije to što je zahvaljujući upravo tim projektima omogućen dolazak više investitora, među kojima su kompanije „Albon“, „Insert“, „Kalcedonija“ i „Everest“.

Osim tog primarnog cilja, Opština je kao jedan od ciljeva definisala i obuku zaposlenih u javnim preduzećima i ustanovama da upravljaju projektima. Kao rezultat šestomesečne obuke, zaposleni su kreirali i pet idejnih projekata, kao što su izgradnja bicklističkih staza, uređenje deponija i uvođenje halogene ulične rasvete. – Sve te ideje su upotrebljive – objašnjava Vidaković – ali se tu javlja problem finansiranja, jer čak i kad obezbedite novac iz evropskih fondova, jedan deo mora da finansira i Opština, pa se postavlja pitanje prioriteta: da li je bolje uložiti novac u biciklističke staze ili u Rumsku petlju, koja bi se mogla opremiti za još investitora? Tu se, takođe postavlja i pitanje početnih ulaganja. Led-rasveta će se, na primer, isplatiti već za deset godina, ali su sredstva koja su potrebna da bi se uopšte ušlo u realizaciju takvog projekta, zaista prevelika – priča Vidaković.

…a onda se promenila vlast

Osim projekta „Unapređenje upravljanja građevinskim zemljištem“ Opština Ruma učestvovala je i kao partner na jednom evropskom projektu na kom je Ministarstvo prosvete bilo nosilaca, kao i  na jednom čiji je nosilac bila Opština Stara Pazova.

Za projekat „Unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Republici Srbiji“ Ministarstvo prosvete, kao jedan od realizatora ovog projekta koji je finansirala EU, obezbedilo je blizu dva miliona evra, a osim Rume učestvovalo je još 15 lokalnih samouprava. Kao rezultat, u Rumi je izgrađen montažni vrtić od 12 ari i 40 kvadratnih metara.

Drugi partnerski projekat „Razvoj i jačanje usluga u zajednici za decu sa invaliditetom i njihovim porodicama u Staroj Pazovi, Irigu, Pećincima i Rumi“, koji trajao dve godine, Rumljani takođe ubrajaju među uspešne. Cilj je bio da se deci s invaliditetom starosti do 26 godina obezbedi uređen prostor, gde bi mogli da izučavaju zanate. – Problem u vezi s tim projektom bila je njegova održivost – priča Branislav Vidaković. – Nakon što je projekat završen, Opština je još šest meseci finansirala taj program, a onda se promenila vlast – navodi on. Lokalna kancelarija je, međutim, ponovo konkurisala istim predlogom, s tim što bi on ovog puta trebalo da bude proširen na boravak za starije.

Manjak iskustva i diskontinuitet

Za pisanje i realizaciju projekata, lokalne samouprave su formirale kancelarije za lokalni ekonomski razvoj. U Rumi je toj kacelariji zaposleno šestoro ljudi, ali se struktura zaposlenih menjala, što samim tim otežava implementaciju, objašnjavaju Rumljani. – To se nekad dešava i iz vrlo banalnih razloga. Na primer, u jednom trenutku četiri koleginice su zatrudnele, što je gotovo čitava kancelarija. Tako da je teško uspostaviti kontinuitet, jer onda dolaze ljudi koji nemaju iskustva s tim i sve mora ispočetka – žali se Branislav Vidaković iz opštinskog Odeljenja za ekonomski razvoj i dodaje da je za uspešnu realizaciju najvažnije iskustvo. – Dok zaista ne sprovedete jedan projekat, možete samo da sedite i pričate o nečemu, a nije isto pričati o javnim nabavkama i sprovoditi javne nabavke. To je kao da nekome pričam kako se vozi bicikl, ali onog trenutka kad sedne na bicikl, on će pasti – priča Vidaković i objašnjava da se najbolje uči uz nekoga ko je već prošao ceo proces. Međutim, problem koji muči veliki broj opština jeste to što se neretko dešava da oni koji ovladaju veštinama upravljanja projektima odlaze iz opštinskih kancelarija, osnivaju privatne agencije, pa opštinama naplaćuju svoje usluge.

U pisanju predloga projekata najviše im je značilo iskustvo iz Hrvatske, koja je kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji već realizovala gotovo iste projektne zadatke. Međutim, problemi se javljaju kada dođe do implementacije. – Konkretno, u slučaju projekta uređenja građevinskog zemljišta, trebalo je da javne nabavke sprovedemo prema procedurama Evropske unije, a koje nemaju veze s našim procedurama, i onda zavisimo od adminsitracije – objašnjava Vidaković. – Dok ne steknemo iskustvo, ne znamo da li se obraćamo pravom ministarstvu, pravoj kancelariji i sve to traje. Na primer, moramo da tražimo od Narodne banke oslobađanje od PDV-a, pa čekamo njihov odgovor, pa zaboravimo da je neki dan neradan i to ume da produži rokove, ali takve probleme prevazilazimo u hodu – priča on i dodaje da bi za dalji rad najbolje bilo ukoliko bi im iz pokrajinske administracije omogućili da učestvuju i u nekom njihovom projektu.

– Ti ljudi koji bi bili angažovani u Pokrajini ne moraju imati čak ni konkretno zaduženje, dovoljno je da budu u toku s tim projektom, da budu fokusirani na njega, kako bi sutra bili sposobni da i sami realizuju barem deo nekog opštinskog projekta – obrazlaže Vidaković svoj predlog. Takva saradnja mogla bi se, prema njegovom mišljenju, lako realizovati i kroz međuopštinsku razmenu, ukoliko neka opština ima više iskustva u određenoj oblasti. – Jer iskustvo je definitivno ključno i same obuke bez njega ne znače nam ništa – zaključuje Vidaković.

Pomoć za organsku proizvodnju

Osim Opštine Ruma, novac za svoje ideje je u istom periodu uspela da obezbedi i jedna srednja škola i nevladina organizacija. Srednja stručna škola „Stevan Petrović Brile“ šansu za razvoj prepoznala je u organskoj proizvodnji. Oni su kroz prekogranični projekat „Doprinos poljoprivrede čistom okruženju i zdravoj hrani“, vrednosti preko 400.000 evra, pokušali da usklade nacionalne zahteve za povećanjem proizvodnje hrane s regionalnim ciljem održive poljoprivrede i opštim ciljevima zaštite okoline i proizvodnje zdrave hrane. U projekat su bili uključeni Sremski i Južnobački okrug, s jedne, i Osječko-baranjska i Vukovarsko-srijemska županija, s druge strane, jer, kako kažu, kad jedan poljoprivrednik u sremskom selu Kraljevci pretera s upotrebom nekog fungicida, to oseti i njegov komšija u Iloku. – Odabrane su tri farme na kojima su vršene analize zemljišta, ostaci pesticida i kontaminiranost zemljišta uopšte – objašnjava Jovana Dimov, menadžerka projekta. – Osim toga, poljoprivrednici su prolazili edukacije o tome čime je dobro tretirati zemlju. O tome je napisano devet priručnika, a hrvatski partneri su izradili i onlajn platformu koja poljoprivrednicima pomaže u proračunu kojom količinom nekih preparata bi trebalo tretirati zemljište – dodaje Dimov i zaključuje da upravo zbog velikog interesovanja poljoprivrednika za tu temu postoji mogućnost da projekat bude i nastavljen, jer bi, kako kaže, tek sada mogle biti organizovane obuke za organsku proizvodnju.

S druge strane, u evropskim projektima okušali su se i rumski omladinci. Omladinski klub opštine Ruma je iz programa „Mladi u akciji“ uspeo da obezbedi sredstva za projekat „Nasilje – neka bude prošlost“, u okviru kog je 2013. godine 25 mladih volontera iz Italije, Češke, Rumunije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Albanije i Turske posetilo Rumu na sedam dana, a ideja je bila da se učesnicima kroz predavanja i radionice omogući da uče i steknu iskustvo u radu sa različitim oblicima nasilja u svojim lokalnim zajednicama i promovisanju kulture nenasilja i ljudskih prava među mladima. – Momak i Hrtkovaca je pričao o dešavanjima u tom selu tokom devedesetih godina, o proterivanju Hrvata, a onda je svoja iskustva podelio i momak koji je to isto doživeo u Hrvatskoj. Učesnici su bilo prosto zgranuti – priča Lazar Tabandželić iz Omladinske organizacije opštine Rume. On dodaje da je sve proteklo bez ikakvih problema i incidenata, a da su izuzetno pozitivni utisci učesnika bili motivacija da s istom idejom ponovo konkurišu iz programa Erasmus plus, i očekuju da odgovor i ovog puta bude pozitivan.

(Ne)vidljivost rezultata

O projektima rumske opštine, građani, međutim, ne znaju ništa ili gotovo ništa, a njene kapacitete da projekte pišu i realizuju ocenjuju vrlo slabim. Iz Opštine odgovaraju da građani nisu ni zainteresovani, jer rezultati takvih projekata nisu opipljivi. – Rezultat projekta upravljanja građevinskim zemljištem je praktično strategija, jedna knjiga i katalozi, ali su zahvaljujući tom projektu došli investitori i otvorila su se radna mesta, a to građani primete i o tome jesu informisani – priča Vidaković. On objašnjava da tim Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj organizuje prezentacije rezultata konkretnih projekata, ali kaže da su za javnost to previše suvoparni, a za medije neatraktivni podaci. – Nezaposlenog čoveka ne zanimaju strategije i papiri, njih zanima radno mesto – kaže Vidaković.

Međutim, ono što je sigurno jeste da osim gostovanja na regionalnoj televiziji i rubrike u lokalnim novinama u okviru koje se objavljuju vesti iz Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, građani Rume nemaju mnogo načina da se informišu o projektima koje Opština realizuje. Primera radi, informacije o tome kako su utrošena sredstva, Rumljani bi možda mogli da dobiju samo ukoliko bi Opštini podneli zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, iz Opštine tvrde da prostora za zloupotrebe nema, jer reviziju sprovodi čak nekoliko nadležnih organa.

Opština Ruma je 2014. potpisala ugovor o realizaciji novog projekta pod nazivom „Unapređenje uslova stanovanja i ekonomske održivosti“, namenjen izbeglicama, prognanim i interno raseljenim licima. Vrednost projekta je 110.000 evra, a cilj stambeno zbrinjavanje 24 porodice i ekonomsko osnaživanje šest porodica kroz otpočinjanje neke delatnosti. Realizacija tog projekta biće završena do kraja januara 2016. godine.

Sanja Kljajić

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)