Sad kad nas je „Veliki Vladimir“ javno ponizio – ne saopštavajući najpre potpisnicima sporazuma da „Južni tok“ pušta niz potok, što je elementarni red – vreme je za raščišćavanje stvari. Ne oko toga šta nam rade „braća Rusi“ i Putin – koji, uzgred, mnogo ozbiljnije probleme priređuje i, sva je prilika, tek će prirediti Rusima – nego šta su nam priredili naši obnevideli(?) potpisnici sporazuma. Vreme je da se ispita ko je sa strane Srbije sugerisao da se pristane na ponižavajuće uslove vazalnih sporazuma. Kako i zašto se i dalje metaniše pred autokratom iz Kremlja, zašto mu se priređuje vojna parada, dodeljuje specijalno ordenje, zašto mu je Beogradski univerzitet pre neku godinu udvorički dodelio počasni doktorat… Zašto servilnost ne samo pred Putinom nego i pred njegovim ambasadorima. Dojučerašnjim Konuzinom, koji je usred Beograda, pred predstavnicima najviših vlasti domaćina, nakon što mu se nešto nije svidelo, osiono pitao: „Ima li ovde uopšte Srba?“ I današnjim Čepurinom, koji se rado sastaje sa predstavnicima ekstremne nacionalističke desnice – i koji na pitanje kome Srbija da se obrati zbog štete nastale storniranjem „Južnog toka“ – uz ciničan osmeh odgovora: „Evropskoj uniji!“ Da li je baš dotle doteralo, da se tako sprdaju sa Srbijom?
Šta će država preduzeti da se štete nastale lošim naftno-gasnim ugovorima koliko-toliko smanje? I kako je do šteta došlo. Konkretno, ko je – imenom i prezimenom – u Košuničinom i Tadićevom kabinetu ili njihovim savetničkim timovima, predložio i ko je podržavao odluku da se NIS ne privatizuje po Zakonu o privatizaciji, da se sa ruskim partnerom ide na direktnu pogodbu, da se ignorišu nalazi skupo plaćenih konsultanata o procenjenoj vrednosti NIS-a. Treba raspršiti propagandne magle i opšta demagoška mesta o nepovoljnim recesionim uslovima, pod kojima se navodno ugovarala prodaja velike nacionalne kompanije tobože pred raspadom. Ko je bio u pregovaračkom timu – imenom i prezimenom – za „Južni tok“ i ko je šta dogovorio? Da bi se otklonile sumnje u veliku koruptivnost zaključenih ugovora, javnost treba da zna kakve su bile onda, a kakve su sada imovinske karte (u zemlji i inostranstvu) svakog člana pregovaračkih timova. Izvikani patriotizam i rusofilstvo – koji su medijski pratili zaključenje tih aranžmana – za neupućenu su i manipulisanu svetinu, a opipljive materijalne blagodeti po pravilu su za one koji svetinom manipulišu i u njezino ime dogovaraju i odlučuju daleko od očiju javnosti. Nije to slučaj samo za ugovore oko NIS-a i „Južnog toka“, nego je problem sistemskog karaktera i manir svih naših vlada. Zato Putina i njegove oligarhe ne treba optuživati. Oni koriste ono šta mogu.
Ko je sa strane države Srbije bio i ko je danas u upravnim i nadzornim odborima NIS-u i rusko-srpskog preduzeća za realizaciju „Južnog toka“ sa sedištem u Švajcarskoj? Ko obavlja poslove od javnog interesa, javnosti treba da zna koliko je plaćen i koje beneficije ima. Kako izgledaju imovinske karte bivših (posle privatizacije) i sadašnjih članova upravnih i nadzornih odbora navedenih preduzeća? Kako zastupaju interese Srbije i sa koliko pouzdanja možemo verovati izveštajima ruskih partnera o visini realizovanih investicija u modernizacije rafinierija i naftne infrastrukture, na šta su se ruski partneri obavezali ugovorima? Je li to petsto miliona dolara, milijardu, više, manje? Ima li šanse da investicije, kao i celo poslovanje, provere eksterni revizori i izveste Vladu Srbije, a ova javnost, o njihovim nalazima? Od predstavnika Srbije u upravama i nadzornim odborima o tome ne čujemo ništa. Treba li da verujemo u sve što javnosti predočavaju izvršni menadžeri, uglavnom predstavnici ruske strane?
Ne dobijemo li odgovore na ova pitanja, pokazaće se da nije samo naftno-gasni aranžman farsa, nego je farsa i naša država. A mi, njezini žitelji, beznadežni gubitnici. Šta znači smanjivanje penzija i plata profesorima, lekarima, zaposlenima u javnom sektoru, spram stotina miliona evra koje su se odlile i koje se nekontrolisano odlivaju u privatne džepove. Stranih oligarha ma ko bili, ili domaćih koruptivnih slojeva, svejedno.
(Autonomija)