„Park mira“

Ima li išta tužnije od podeljenih gradova? Ne samo kod nas, na prostorima bivše Jugoslavije, nego bilo gde. Podeljeni gradovi, podeljena obdaništa, škole, fakulteti, ambulante, gradske uprave i komunalna infrastruktura, šizofrenija su nacionalističkog i fanatičnog verskog uma. Nacionalizam i verski fanatizam proizvode primitivne politike. I primitivnu kulturu. Na njima, na silovanju života, na nacionalnim i verskim podelama, na fizičkoj podeljenosti građana, parazitiraju prkos-političari i prkos-kulturni „uglednici“. Nacionalistička politika, paraverska, parakulturna i nadasve paramoralna ološ. Ekstremisti i huškači u simbiozi sa kriminalom, sakrivenim iza tobožnjeg bogoljublja, lažnog rodoljublja i domoljublja. Ko je posetio Mostar posle poslednjih ratova, prelepi grad svetla i kamena, modrine, mediteranskih mirisa, osobenog civilizacijskog nasleđa i prelepog jezika – ako imalo ima duše osetio je duboku nelagodu. Tugu. Zbog besmislene podeljnosti civilizacijski jedinstvenog grada, zbog osećaja nezavršenog rata u glavama njegovih zaluđenih građana. Od čega su podeljeni gradovi zapravo i zazdani – od osećaja nedovršenosti i iščekivanja.

Slično je i sa Kosovskom Mitrovicom. Apsurd nezavršenog rata na Kosovu je grad podeljen na severni, kažu srpski, i južni, kažu albanski deo grada. Grad nije podelio Ibar (eh, stani, stani Ibar vodo…), nego gomile šljunka i betona na srpskoj strani mosta. Barikade na mostu su sprečile obnovu komunikacije građana posle rata, sprečile obnovu normalnog pulsiranja života. Srpski prkos-političari su to manipulativno interpretirali kao odbrana od „Prištine i šiptara“.

U Briselu se desilo, šta se desilo. Nekako je postignut sporazum „Beograda i Prištine uz posredovanje EU“. Razumnim ljudima se javila nada da će se nakon svega na Kosovu obnoviti mogućnost normalnog života. Uključivši i Kosovsku Mitrovicu, grad u nepodnošljivom provizorijumu podeljenosti. U tom gradu neobuzdanog bezvlašća, za život se ništa ozbiljno i trajno nije moglo planirati.

Posle Briselskog sporazuma održani su lokalni i pokrajinski izbori. Tamošnjim Srbima manipulisalo se starim metodama. Svi na istu izbornu listu „Srpska“, sačinjenu u beogradskim kabinetima. Srbi koji su shvatili da su se na toj mantri mnogo puta opekli i zbog toga nisu pristali da budu politička igračka, koji su hteli da sačuvaju svoj politički subjektivitet, propagandno su tretirani kao „Tačijevi Srbi“. Stare frazetine prkos-političara iz beogradskih centrala i njihovih ispostava na Kosovu. Uz servilno sasluženje udvorničkih „analitičara“ i dakako, medija. I sve bi nekako kako-tako išlo, da srpski pobednici izbora u Kosovskoj Mitrovici nisu naprasno, tokom noći, uklonili beton i šljunak sa mosta na Ibru. Slavodobitno je to označeno kao gest prijateljstva i dobre volje Srba, na koji i albanska strana treba adekvatno da odgovori. Dobronamerne i naivne građane sa obe strane mosta željnih lepih vesti, i šire, to je obradovalo. Kad ne lezi vraže. Na mesto šljunka i betona, srpski prkos političari postavili velike betonske žardinjere. Napunili ih zemljom, zasadili tujama i cvećem i slikali se pored obnovljenih barikada. Nove barikade cinično su nazvali „Park mira“. Sic! Što bi se reklo, zagovornicima ukidanja podela grada i obnove normalnog života, normalne komunikacije građana, „Parkom mira“ pokazali su srednji prst. Ne treba podsećati kako je provokacija primljena među Albancima. U neredima u južnom delu grada povređeno je više desetina građana i policajaca. Uništeno je nekoliko automobila. Umesto prevazilaženja starih podozrenja i međunacionalnog nepoverenja, obnovljene su nacionalističke strasti. Kome to koristi? Prkos-političarima. Teško da su lokalni prkos-političari išta uradili bez ideja i planova napravljenih u beogradskim centralama.

Da li je „Park mira“ prkos politika i prizemni jajarluk, prosudite sami. Ni eventualna namera da je to samo prelazni korak ka potpunom ukudanju barikada, ne opravdava ovakve provokativne postupke. Ako se zaista planira obnova normalnog života, ovakve provokacije nisu potrebne. Pored povređenih u Kosovskoj Mitrovici povodom „Parka mira“, moglo je biti i mrtvih. Sreća da nije.

(Autonomija)