Ištvan Pastor, lider Saveza vojvođanskih Mađara, koji predvodi kampanju Mađarske koalicije koju čine i stranke Andraša Agoštona (Demokratska partija vojvođanskih Mađara) i Šandora Pala (Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara), očekuje osvajanje pet do sedam poslaničkih mesta u republičkoj skupštini, a od 15 do 18 u vojvođanskoj, a kao svoje buduće koalicione partnere vidi iste stranke sa kojima je i danas u koaliciji.
– To znači Demokratsku stranku, G 17 plus, Liberalno-demokratsku partiju i Ligu socijaldemokrata Vojvodine, jer se njihove političke opcije podudaraju sa onim što predstavlja i naše strateško opredeljenje. U ovom momentu ne vidim manevarski prostor u odnosu na Socijalističku partiju Srbije i naročito Srpsku radikalnu stranku.
A u odnosu na „narodnjačku koaliciju” Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije?
Nemam jasnu sliku o njihovom opredeljenju, i na osnovu informacija iz medija smatram da su se zbog povezivanja sa radikalima udaljili od pozicija na kojima su bili.
Izričiti ste u stavu da na republičkom i pokrajinskom nivou nema saradnje sa SRS-om…
Ne da nema saradnje, nego nema koalicije, to su sve odvojene situacije. Onaj ko hoće da bude ozbiljan politički igrač, a mi to hoćemo, mora da razgovara. Sa svakim. Saradnja je moguća, ali za koaliciju ne vidim prostor.
… ipak, oni vam nude mesto ministra policije.
Te ponude sam doživeo kao verbalni gest u službi dizanja rejtinga SRS-a, ona nije izgovorena zbog nas nego zbog biračkog tela radikala.
Da li je bilo razgovora na tu temu i da li biste prihvatili takvu ponudu?
Razgovor prihvatam u svakom momentu, ali takvu ponudu bih sa osmehom ispratio.
Uzburkali ste i lokalnu političku scenu izjavom da biste ušli u saradnju sa „crnim đavolom” samo da u Subotici zadržite dominantnu političku poziciju. Mnogi su u „crnom đavolu” prepoznali Srpsku listu za Suboticu koju čine SRS, SPS i DSS.
Nisam rekao da bi tako nešto došlo u obzir, već sam naglasio da je u našoj politici Subotica poligon od posebnog značaja gde smo zainteresovani da ostanemo pretežna politička opcija, a „crni đavo” je tu bio samo u formi rečeničkog zaokreta, a ne politička kvalifikacija. Nakon 11. maja mi svi treba da ostanemo da živimo u Subotici i nisam zainteresovan za veliko unutrašnje talasanje. Mi treba da se bavimo gradom, a ne da stvaramo frontove iz kojih ćemo verbalno „pucati” jedni na druge. Želimo da unutar proevropskog bloka budemo najjači i da se postigne koalicioni dogovor sa istim političkim partnerima kao i u republici i u pokrajini. Sa ostalima sam spreman za saradnju i dogovor bez obzira na ideološke razlike, jer je lokalna politika drugačija, ali to ne znači koaliciju već udruživanje snaga.
Nakon objavljivanja koncepta teritorijalne autonomije za Mađare prebacuje Vam se skretanje udesno i to pod uticajem DSVM-a i DPVM-a.
U Srbiji kada neko spomene autonomiju: personalnu, vojvođansku, teritorijalnu, to se kao po nekom Pavlovljevom refleksu žigoše kao iredenta, dezintegracija i razbijanje zemlje. To je loše, jer autonomija ne dovodi u pitanje suverenitet, nego unutar priznate države uređuje međusobne odnose. Koncept koji je izazvao negativne reakcije poznat je već 10 godina, i mi svaki vid autonomije shvatamo kao ideju koja treba da nađe svoje pravno uporište u poretku Srbije, odnosno da se opredmeti u zakonima Skupštine Srbije. Mi nismo za hajdučiju, niti za nešto što se krišom radi, već čekamo na dovoljnu političku volju i partnere da se ona pretvori u zakon.
Da li je vaš koncept teritorijalne autonomije jedan od mogućih uslova za stvaranje koalicije na republičkom ili pokrajinskom nivou?
Ne mogu reći šta je minimum, a šta maksimum naših koalicionih uslova, ali ne mogu ozbiljno da zamislim da se kompletan materijal istakne kao uslov. Mislim da se kao osnov koalicije realno može prihvatiti ono što je razgovarano uoči drugog kruga predsedničkih izbora sa Borisom Tadićem: personalna autonomija, decentralizacija države i maksimalno široka ovlašćenja unutar sadašnjih ustavnih okvira za Vojvodinu. To je od strateškog značaja za nas u istoj meri kao evropsko opredeljenje Srbije i njen ekonomski oporavak.
(Politika)