Izgleda da će izbora biti iako još sigurno nije i svi su uznemireni pa i ozbiljno zabrinuti – nikada se ne zna šta kome nose.
Ne znamo, naravno, još datum, ali se pominje Sretenje Gospodnje, a to je ozbiljan praznik, sreću se leto i zima, dani su duži, a ona ljupka mečka Božana sa drugaricom Gordanom izlazi i gleda svoju senku. Ako ništa drugo, tad će započeti kampanja zvanična i u narodu se kaže: lepo je to ali igra mečka nekom, neko će pobediti, neko pasti. U kolektivnoj svesti naroda znak o kojem govorimo nije nevažan, nekom će se ukazati senka lepih dana, a nekom će se smrknuti – politika je to. Zasipaju nas sondaže i cifre, o rejtingu lidera se menjaju iz dana u dan kao vrednosti na berzi. Čini se da je Gospodar Vučić za izbore, njegovi birači znaju da cene njegovu radikalsku prošlost jednako kao i ovo što sada radi. Gospodar u celodnevnim hapšenjima ne posustaje – sa direktnim prenosom na državnom javnom medijskom servisu – i nije važno što još nikog nije na sud izveo. Neki kažu da je Gospodar na vrhuncu moći i popularnosti, jer skoro 70% je za njega kao novog Vožda za kojim biračko stado čezne kao za predvodnikom. Lično, on ne pominje vrhunac jer to je opasno mesto – tada se i najmoćnijima događa da padnu sa vrha. Kada se pada sa vrha, pada se duboko i stoga je Gospodar oprezan u kampanji koja je faktički već počela.
Gospodar ima jake adute, svi su za njega, ne samo iz SNS nego i iz brojnih drugih partija, svi iz vladinog, pa bezmalo i nevladinog društva, s nekim izuzecima. On vodi Srbiju u porodicu evropskih naroda i svi su uvereni da je to tačno. To što su za ulazak Srbije u EU zaslužne i neke druge političke partije, koje za sobom imaju bezmalo decenije borbe za Evropu, to niko ne pominje. I to što smo decenijama bili i mi večni vanpartijci za EU i hvatali se za gušu sa Miloševićem i Koštunicom, i to niko ne pominje.
Gospodar Vučić i vojvoda Toma „ostvaruju vekovni san generacija“ i vode nas u EU – to nije malo i samo njima svi kliču.
Prvi ministar u Vladi I. Dačić se tome raduje i kaže da je taj put u Evropu „najveći uspeh Vlade“. To je uglavnom tačno, i reč Kosovo je bezmalo nestala iz političkog vokabulara. Dačiću su izbori takođe muka, ali drugačije vrste nego drugima – nije on protiv, ali postoji mogućnost ako Gospodar pobedi da se traži neki drugi premijer, po logici izborne volje građana. Otuda ovi disonantni tonovi u njegovim izjavama kada se one porede sa izjavama uvek slavodobitnog Gospodara Vučića. Zna on, kao i svi mi, da nekom mečka igra ako izbora bude. I Dačić ima prošlost koju znamo – bio je visoko pozicionirani zvaničnik u Miloševićevim ratnim vladama i u samoj SPS – ali sada se i on ističe u proevropskim integracijama. On u samom Briselu vodi tu bitku i to uspešno da ga ne slučajno pominju kao Nobelovca zasluženog za rešenje „kosovskog čvora“. Ali izbori su nešto drugo, ako ih bude, i stoga i on brižno prati neminovnu igru mečke Božane na dan Sretenja Gospodnjeg, a to je 15.februar. Kada govori u novije vreme, čovek bi rekao da nikada nije bio ni član SPS-a. Ali, još jednom, izbori su nešto drugo. Ako se tu oklizne ovaj drugi će biti Prvi, a to je Gospodar Vučić, stoga se strah od izbora oseća u vazduhu.
Zaslužan je Dačić za ulazak u EU i vuče poteze koji su po našem mišljenju pravi ali rizični za izbore koji se bliže.
U Beogradu, i to na Trgu republike, otvorena je izložba Bogujevci o stradanju ljudi na Kosovu, sa preživelima jer su SPS i njihovi „Škorpioni“ bili „milostivi”. Streljali su tada sve, pa i bebe u kolevci, sve što se miče i diše, streljali su radikali i SPS-ovci pod Miloševićevom komandom. I na otvaranju izložbe došao je I. Dačić i održao govor. Dačić, a ne Vučić. Govor je bio hrabar čin ali i rizičan, svejedno – Dačić je bio a to nije malo. Nije bilo ni poziva na minut ćutanja, ni sveštenika da očita pomen nevino postradalima ali Dačić je bio i to nije malo. Naravno, nije pao na kolena jer to se Srbinu ne priliči, ali je govor njegov hrabar i rizičan čin, posebno kada se izbori primiču i pominju sve češće. Čak je njegova policija rasterala pristalice onih kojima je zločina bilo malo – ni to nije malo.
Lično mislimo da je trebalo da klekne i da traži oproštaj za sebe i za svoju SPS, ali naše mišljenje nije važno – rano je ako ne i nemoguće očekivati Vilija Branta u Srbiji. U EU je ovaj čin srpskog prvog ministra primljen dobro, ali u Beogradu je to pred izbore rizično, jer još se ne zna kome igra mečka Božana sa svojom drugaricom Gordanom. Menjaju se okolnosti, menjaju se i ljudi, a to nije nevažno. Hoće li se promeniti naše ćudi, to niko ne zna. Neki neoprezni komentatori pominju da bi Gospodar Vučić mogao biti budući premijer – nakon izbora – a to nije isključeno jer Gospodar je sve i sva i nije bio samo još patrijarh srpski, jer mi smo narod koji bez Vožda ne može. Ne zovu sebe slučajno patrijarsi – pastirom naroda božjega.
Otuda ova zebnja i ove zbunjene izjave pred izbore i ova pažnja koja se poklanja mečki Božani koja je postala nacionalna maskota.
(Autonomija)