Kako bedno izgleda servilno klanjanje srpskih državnih velikodostojnika pred moćnikom iz Kremlja. Nije važno da li su iz SNS, DS, SPS, DSS… Svi jednako pred njim metanišu ili su metanisali. U Kremlju, kao i u Beogradu. Metanišu i pred moćnikovim činovnicima. Moćniku i njegovim činovnicima ukazuju počasti i odlikovanja. Dodeljuju im počasne doktorate, zvanja počasnih građana, lente i ordenje. Niti se zna zbog kojih zasluga, niti kojim povodima. Dobro, neka pred njima metanišu ako ih nije stid, neka ih i odlikuju, ali zašto im, suludo, poklanjaju budzašto energetske resurse Srbije? Zašto nepristojnom poniznošću sramote Srbiju i zašto joj nanose dugoročnu ekonomsku štetu? Pritegnuti nerazgovetnim interesnim grupama, naši rusofili odsustvo samopoštovanja i nacionalne odgovornosti, podrivanje ekonomskog i političkog suvereniteta Srbije, opravdavaju vekovnim srpsko-ruskim prijateljstvom. I pouzdanjem u putinovsku Rusiju. Pouzdanjem u kremaljsku oligarhiju koja znamo kako vlada Rusijom. Putin, jelda, brani državni suverenitet Srbije. Protivi se otimanju Kosova od Srbije. Zauzvrat dobija energetske resurse. Time i političko tutostvo nad Srbijom, koja kao hoće u Evropsku uniju. Nije nego. A koliko je Kosovo u Srbiji uz Putinovu podršku, znamo odavno.
Vrhunac servilnosti je kad premijer Srbije, stalno zagrcnut frazama kako baš pred svakim brani nacionalni suverenitet i dostojanstvo, isključuje iz razgovora sa moćnikovom delegacijom svoju ministarku nadležnu upravo za teme o kojima se razgovaralo. Treba li nagađati zašto je ministarka isključena iz razgovora? Da li je to bio izričit nalog, direktiva Kremlja o kojoj se ne razgovara? Na sastavku premijera Srbije i kremaljske delegacije razgovaralo se o energetici. O naftnom i gasnom aranžmanu. O aranžmanima kojima je Kremlj defakto Srbiju stavio, što se kaže, pod svoje. Pod kontrolu. Neko kaže, stavio je u vazalni položaj. Uz premijera Dačića, kako se moglo zaključiti iz servilnog izveštaja „javnog servisa evropske Srbije“, na razgovorima su se više nego komotno osećali protežei Kremlja. Između ostalih i direktor „Srbijagasa“, koji za nadležnu mu ministarku energetike mari koliko i za lanjski sneg. Koji se sprda i sa njom i sa novinarima, kada ga pitaju o poslovanju državne firme koja za Srbiju ima strateški značaj. Nije primećeno da ga o spornom poslovanju iko išta pita iz „javnog servisa evropske Srbije“. Vajno naše pravo da znamo sve. Servilnost, strah, slugarenje RTS-a, čijem su nedavno preminulom neprikosnovenom direktou izricane ode?
Degutantno je izgledalo i kada je patrijarh SPC-a ogovarao svoju vladu na nedavnom podvorju ruskom patrijarhu i političkim moćnicima u Kremlju. Degutantnije je samo potonje saopštenje patrijaršije SPC, kojim se pokušalo prikriti ono što je patrijarh SPC rekao. Ali necenzurisan TV snimak koji nekako promače – bio je neumoljiv. Patrijarh je o svojoj vladi, izabranoj na demokratskim izborima kakvi god da su bili, rekao što je rekao. Nikakva naknadna saopštenja to ne mogu prikriti. To što je u poniznosti duhovnoj i svetovnoj Moskvi rekao o svojoj vladi, koja inače ovde metaniše pred njim, ovde javno nije rekao. To se čuje od nekih episkopa SPC nad kojima patrijarh nema kontrolu. Ovde su patrijarh i vlada Srbije u simfoniji. Svaki čas se, u nominalno sekularnoj državi, sastaju i nešto konsultuju.. Kažu da se samo kašalj i beda ne mogu sakriti. Vidimo da ne može ni ono što snime TV kamere. Ako promakne cenzorskom oku.
Mnogo je istupa srpskog patrijarha, koja patrijaršija saopštenjima mora glajhšaltovati. Da o istupima pojedinih episkopa i nižeg sveštenstva i ne govorimo. To govori o odsustvu simfonije u episkopatu, u celom kliru. O konfuziji sveštenstva SPC koliko i srpskih političara. Naknadna upodobljavanja i prepravljanja izjava, naknadna tumačenja toga šta su političari i crkveni oci hteli reći, konfuziju ne mogu prikriti. Glajhšaltovanje javnih ispada naknadnim saopštenjima jalov je posao.
Budimo ipak pravedni prema Rusiji, prema njenim političkim, ekonomskim i verskim liderima. Kakvi su oni, prvenstveno je stvar građana Rusije. Nije Moskva, nisu ruska svetovna i crkvena vlast krivi za poniznost srpskih svetovnih i crkvenih elita. Nisu krivi za samoponižavanje Srbije. Nisu krivi za udvorničke pohvale i odlikovanja, za monopole nad srpskim energetskim resursima. To su im darivale i daruju srpske elite. Ako se ovde o elitama kao takvima uopšte može govoriti. Naravno da ni Rusija, ni Putin niti bilo ko iz Kremlja, kao ni bilo ko iz neke druge svetske metropole, posle svega šta se ovde događalo ne može Kosovo sačuvati u Srbiji. Mogla je to samo demokratska i razumna Srbija. Prosvećena i razborita, koja razume i sebe i druge. Koja ne metaniše pred drugima, kao što ni pred svojim problemima ne uzmiče u iluzije i samoobmane. Na žalost, daleko smo od takve Srbije. Zato je šansa da se Kosovo zadrži u Srbiji, sa Putinom ili bez njega, davno prokockana. Putinovska ili neka druga Rusija, opravdano brine o svojim interesima. Kao što bi bilo normalno da i Srbija brine o svojim interesima, bez obzira na istorijske simpatije prema ovim ili onim narodima i državama. Srbija mora brinuti o svojim interesima, o samopoštovanju i dostojanstvu. Ne samo kad je u pitanju odnos prema Rusiji, nego prema bilo kome drugom. Takva Srbija može da se nada priključenju Evropskoj uniji. Ukoliko to zaista želi. Ovako konfuznoj i dvoličnoj, čas EU bez alternative – čas majka i spasiteljica Rusija bez alternative, EU je samo pusti san. Kao i naš pristojniji život.
(Autonomija)