Ideje i znakovite sintagme su takozvani lutajući sižeji i mi ih svi kraduckamo, odnosno dođemo do neke istovremeno – ali tumačenje je nešto drugo.
Neki kažu da je to normalna stvar i ako ćemo pravo jeste, kome sve ne pripisujemo ono Lajbnicovo: „Ja nisam kokoška da snesem jaje, ali imam razum i znam šta je mućak“. Jutros smo pročitali da je neko duhovito komentarisao izjavu uglednog prvaka LSV Nenada Čanka, rečju – čankoliz. Tu smo negde, ali to mu vuče malo na uvredu i poigravanje sa prezimenom N. Čanka, koji se o Gospodaru Vučić-Weberu izrazio laskavo. Svako ima pravo da kritikuje nekog političara, pa i da ga hvali – danas se svi utrkuju u odama Gospodaru Vučić-Weberu, on je sve i da je on rekao da će recimo Parade ponosa biti (kao što je rekao da je neće biti), svi članovi Vlade na čelu s premijerom Dačićem bili bi u zagrljaju u povorci sa proskribovanim gej-osobama, koji svojim ponašanjem partijarhu srpskom Irineju mirišu na sumpor jeresi i svetogrđa. Ovo su smutna vremena i stvari treba naučno raščistiti da znamo kako se i kada koji izraz koristi. I kako ga valja razumeti.
Stoga smo se odlučili na malu komparativnoligvističku raspravu da njom malo davimo eventualne čitaoce ovog glasila NDNV.
Istina je postoji izraz čankoliz od čanak ili zdela koju neki vole da ližu naročito kada drugi plaća. Ali ovde je izraz uvredljiv, i mi ćemo stoga malo uporedne lingvistike. Gotovo da nema jezika u kojem se ovakav izraz ne koristi. Ima ga u latinskom, pogledajte kod Salustija recimo. Ima ga u grčkom, ali mi u fontu slova nemamo grčko pismo da to napišemo, kao što nemamo ni ćirilicu, ni rusku ni našu. Osim toga, ruke nas ne služe i ne snalazimo se sa spravom koja se zove computer. Francuzi imaju više reči za ovo i najpoznatija je le pique-assiette, ili lèche assiette. Imaju oni i izraz lèche-cul, ali to je već bezobrazan izraz i znači – izvinjavamo se – dupelizac, a ima i još bezobrazniji koji moj prijatelj Ljubiša Gluščević i ja analiziramo oko ponoći dok se penjemo obroncima Fuške gore. To nećemo ovde, mnogo je bezobrazno. Postoji i izraz lèche-botte, to su oni koji ljube i ližu čizme vladarima i moćnicima, postoji još jedan koji se nama sviđa, jer se prosto ljubak. To je lèche-vitrine, a to su oni koji bulje u izloge, a para nemaju da uđu i da nešto kupe. U Bosni upotrebljavaju izraz turskog porekla i on glasi ližisahani, jer sahan je isto što i čanak ili ćasa. Rusi imaju odličan izraz i mnogo ga koriste – ah, nemamo rusku ćirilicu – bljudoljìz. Nećemo dalje, jer komparativna lingvistika je opasna stvar od koje čovek može da siđe s pameti, da poludi. To je bio slučaj Nikolaja Mara koji je zastupao takozvanu „jafetsku teoriju o poreklu jezika“, navodno, to je najstariji jezik negde na Kavkazu, niko ga više ne govori ali su pronađena dva papagaja koji su znali nekoliko reči. N. Mar je naučio bio nekih blizu tridesetak jezika i kada je počeo da uči 31, J. Staljin ga je isključio iz Partije i odveli su ga u ludnicu. J. Staljin je napisao jednu raspravu koju je objavio u „Pravdi“ – prevedena je na naš jezik – i razbucao Marovu teoriju, ali srećom N. Mar je brzo umro i nije hapšen uopšte. Dva toma Marovih briljantnih rasprava koje je objavila Akademija nauka mi imamo u svojoj biblioteci. Bio je uman naučnik, ali – tako je završio.
Sa rečima i jezicima treba pažljivo baratati jer Nečastivi brzo dođe po svoje i čoveka nema.
Nije svako ko pohvali neki potez Gospodara Vučić-Webera gad i budala u punom smislu. Uradio je Gospodar ovo oko Kosova dobro, a za ostalo nemamo još sočnijih izraza. Ovi oko njega preteruju i kažu – on je bog i batina, Vođa i vožd, sve od njega zavisi, a vraga, sve zavisi od Evrope i posebno od Engleza, vraga je Gospodar Vučić sve i sva, on samo drži dizgine. To će naravno biti on. Pesnici ga već opevaju. I ono Zogovićevo o Titu sada bi glasilo
„Mašino, mašinko moja
Piši Vučić to smo svi mi“
Ko će biti ministar, to Gospodar odlučuje, a ne SNS, on lično… ko će biti mis Srbije, i to on odlučuje, ili prvi čovek Ujedinjenih pecaroša Srbije, i to on odlučuje. Tako je bilo od kad sveta i veka ima kad si vlast.
I to će potrajati dok neko negde u Briselu ili Vašingtonu ne odluči da Vučić to nije, nego da su to drugi.
(Autonomija)