Kajenge je od aprila ove godine ministarka Italije crne boje. Odrasla je u Kongu. Ali danas živi i radi u Italiji, ima 48 godina i verovatno se nikada u životu nije naslušala takvih uvreda kad sada. Političari desno-populističke Lege Nord su je već „počastili“ epitetom „kongoleškog majmuna“.
Proteklog vikenda senator Roberto Kalderoli, inače poznat po svojim rasističkim parolama, đonom je napao minitarku za integracije. Zamenik predsednika Senata i vodeći političar Lege Nord je na stranačkom kongresu Kajenge poručio da bi bilo bolje da je ministarka „u svojoj zemlji“. Zatim ju je uporedio sa orangutanom: „Volim životinje – medvede i vukove, to je poznato – ali kada vidim slike Kajenge, jednostavno moram da pomislim na crte lica orangutana, iako neću reći da je ona jedan.“
Italijanska novinska agencija ANSA je Kalderolija pitala šta je točna mislio kada je to rekao, na što je ovaj odgovorio da se radi o jednom nezgrapnom vicu. Italijanski premijer Enriko Leta stao je u obranu Kajenge i rekao kako su ovakve izjave neprihvatljive. Sama ministarka nije tražila ostavku Kalderolija. Ona je zatražila od svih političara da promisle o načinu na koji komuniciraju. List „Corriere Della Sera“ citirao je njene reči, kako postoji tačka na kojoj treba „reći stop“. Kada jedan visokorangirani političar izjavi tako nešto, kaže Kajenge, onda to odmah ima dvostruko ili trostruko veću težinu. Strani mediji su brže bolje izvesti kako se Italija prikazuje u lošem svetlu.
Komentar sa komentarom…
Političarka Lege Nord Dolores Valandro iz Padove u svom komentaru na Fejsbuku, pre sve izvesnog vremena, otišla još dalje. Valandro se zapitala: „Zašto niko ne siluje Kajenge, pa da shvati kako se osećaju žrtve tako stravičnih zločina?“ Lokalna političarka je tekst objavila kao komentar navoda da su doseljenici počinioci većine napada na žene. Taj komentar su osudili čak i članovi njene stranke i zatražili od nje da podnese ostavku. Komentar je u celoj Italiji brzo naišao na negativni odjek.
Sesil Kajenge već 30 godina živi u Italiji i u ovoj je zemlji se školovala. Naglašava da se ne boji. „Izložena sam pretnjama i uvredama jer sam sada na vidljivoj poziciji“, rekla je na jednoj konferenciji u Rimu. „Ali to su pretnje upućene svima koji se suprotstavljaju rasizmu i nasilju.“
Rasizam u italijanskoj svakodnevnici
Rasistički i seksistički ispadi u javnosti nisu fenomen koji se u Italiji pojavio sa tamnoputom ministarkom. Već godinama se ovakva vređanja i ponižavanja tolerišu, pogotovo na fudbalskim stadionima. Tamo se zvezde tamne boje kože poput Marija Balotelija, igrača FK Milana i italijanske reprezentacije, redovno „časte“ rasističkim pesmama.
Mnogi Italijani pri tome gledaju u stranu i prihvatuju to kao „deo igre“. Pre nekoliko sedmica Baloteli je zapretio da će napustiti teren ako rasističko vređanje ne prestane. Neki drugi igrači i timovi su u prošlosti to stvarno i učinili.
Druge evropske zemlje imaju višedecenijsko iskustvo na području integracije. Za Italiju je to relativno novi izazov. Godine 1990. u Italiji je bilo oko 2 odsto doseljenika, u međuvremenu ih je 7,5. Ministarka za integracije je, međutim, vrlo oprezna u oceni da li je Italija rasistička zemlja ili ne. Nedavno je u Rimu konstatovala kako je to vrlo teško pitanje: „To je zemlja koja mora da nauči više o migracijama i o vrednosti raznolikosti. Ono što ovde najviše nedostaje jeste doseljenička kultura.“ Tek kada Italija prođe kroz taj proces, može se zaista odgovoriti na takvo pitanje.
Pri tome bi Kajenge mogla da bude presudni igrač u tom procesu. Ona dolazi iz Afrike i može biti glas doseljenika potisnutih na ivicu društva. Politički analitičar Džejms Volston veruje da je Italija počela da se menja. „Dobra strana verbalnih ispada u proteklih nekoliko sedmica jeste da i drugi, koji se isto tako osećaju povređeni kao i Kajenge, to glasno govore i podržavaju je“, smatra stručnjak sa Američkog univerziteta u Rimu.
Zloupotrebljava tragedije
Porastom broja doseljenika Italija je, kaže on, prisiljena nešto da preduzme protiv dugo tolerisanog svakodnevnog rasizma. Napredak je i to što u međuvremenu u parlamentu sede još tri zastupnika koja nisu rođena u Italiji. Nedavno izabrani gradonačelnik severnoitalijanskog grada Vićence iz redova Lege Nord, takođe je doseljenik. On je, ukazuje Votson, pobedio svoj prethodnika koji je otvoreno iskazivao rasizam. Mnogi Italijani više ne dozvoljavaju da se njima manipuliše desničarskom propagandom. Pre nekoliko sedmica jedna afrička izbeglica je u Milanu sekirom usmrtila više italijanskih građana. Radilo se o muškarcu koji je patio od psihoza. Kratko nakon toga u četvrt u kojoj se dogodio incident došla je Lega Nord vrbovati nove članove. Ali tamošnji stanovnici su oterali desničare besni na njih što žele da iskoriste tragični incident za širenje mržnje prema strancima.
STUPS: Bestijarijum