Trostruki politički skandal nanosi štetu ugledu Bele kuće, pa opozicioni Republikanci, mediji, pa čak i pojedini članovi Obamine Demokratske partije dovode u pitanje njegovo liderstvo, samo šest meseci nakon što je po drugi put izabran za predsednika SAD.
Najpre su Republikanci optužili Obaminu administraciju da je prikrivala činjenice o terorističkom napadu na američki konzulat u Bengaziju u Libiji, prošle jeseni, kada je, između ostalog, ubijen ambasador.
Potom je Poreska uprava (IRS) obelodanila da je dodatno kontrolisala konzervativnu Čajanka partiju, koja je zatražila oslobađanje od poreza – pošto je registrovana kao nevladina organizaicja – uoči prošlogodišnjih izbora. Onda je Ministarstvo pravde priznalo da je zaplenilo snimke telefonskih poziva novinara Asošijeted Presa (AP) zbog istrage o curenju informacija od značaja za nacionalnu bezbednost.
Ova otkrića izazvala su oštre reakcije da Obamina administracija zloupotrebljava vlast i krši medijske slobode. To je “savršena oluja” kriza za Belu kuću, kaže politički strateg Demokrata Kris Lihejn (Chris Lehane).
“Nema sumnje da su ljudi u Vašingtonu mnogo više zaokupljeni ovim pitanjima – mnogo više nego u drugim delovima zemlje. Dakle, oni o tome razgovaraju, prate i na kraju žele da dobiju odgovore šta sve ovo znači”, ističe Lihejn.
Lihejn, koji je savetovao Bila Klintona (Bill Clinton) suočenog sa skandalima pri kraju drugog mandata a sada pomaže drugim političarima da prežive afere, jedan je od nekoliko Demokrata koji su javno kritikovali Belu kuću zbog serije skandala. On ističe da su američki zvaničnici prekršili prvo pravilo u kriznim situacijama svojom reakcijom na napad u Libiji.
“Ne utrkujete se sa medijima i ne objavljujete informacije dok niste hiljadu posto sigurni da su tačne. Ne mislim da je (Obamina) administracija objavila ove informacije sa ciljem da obmane javnost. Smatram da je bila pod velikim pritiskom zbog kampanje za predsedničke izbore, pa je nastojala da da neke odgovore, ali se, kao rezultat, još dublje ukopala”, ocenjuje Lihejn.
Tema za sledeće izbore
Mnogi postavljaju pitanje da li će ovi skandali biti pogubni po Obamin drugi mandat.
Stiven Hes (Stephen Hess), koji je savetovao četiri predsednika, a sada je analitičar na Institutu Brukings (Brookings), smatra da neće. Hes ističe da je Obama pretpreo političku štetu, ali ima još tri i po godine da popravi poljuljani ugled.
“Ovo nisu fatalni skandali. Nisu (Niksonov) Votergejt (Watergate), (Klintonov) Vajtvoter (Whitewater) – ne preti mu opasnot od opoziva. Međutim, mnogi postavljaju pitanja o radu njegove administracije, na koji način se kontroliše njen rad, u kojoj meri se uključuju politička pitanja u oblasti u kojima ne bi trebalo da figuriraju”, kaže Hes.
Hes ističe da se to negativno odražava na zamajac reformi koje je Obama planirao nakon reizbora.
“Problem je što sve to uzima mnogo vremena i smanjuje mogućnost da se fokusira na ona ozbiljna politička pitanja koja su visoko na njegovoj agenda”.
Tako je Kongres ove godine odbacio njegov predlog zakona za kontrolu naoružanja. Štrajk glađu zatvorenika u zalivu Gvantanamo poslužio je kao bolno podsećanje da Obama nije ispunio obećanje iz 2009. godine da će zatvoriti ovaj centar.
Obamini problemi mogu naneti štetu i Demokratama u Kongresu, koji ne kriju svoje razočarenje. Jedan senator je okvalifikovao situaciju kao “veoma, veoma tešku”, drugi čak smatra da to može “naneti štetu samim temeljima države”. Mnogi pozivaju Belu kuću da bude transparentna i preduzme hitne neophodne mere u cilju ispravljanja grešaka.
Bela kuća je povukla oba poteza u sredu, napre objavljivanjem 100 stranica imejlova administracije u vezi sa napadom u Bengaziju a onda javnim Obaminim obraćanjem tokom kojeg je saopštio da je vršilac dužnosti direktora Poreske uprave podneo ostavku.
“Pregledao sam izveštaj Ministarstva finansija i propusti koji su otkriveni su neoprostivi i Amerikanci su s pravom ljuti, a i ja sam ljut. Neću tolerisati takvo ponašanje u bilo kojoj agenciji, a pre svega u Poreskoj upravi, imajući u vidu moć kojom raspolaže da zadire u sve naše živote”.
Bela kuća je ove sedmice takođe zatražila od Kongresa da usvoji zakon o medijma koji štiti novinare od pritisaka da otkriju poverljive izvore (press shield law).
Međutim, možda je prekasno za kontrolu štete. Politički analitičari već predviđaju da će Demokrate pretrpeti neuspeh na izborima za Kongres sledeće godine, pre svega zbog zloupotreba u Poreskoj upravi – koju Republikanci i desničarske grupe vide kao oličenje svega lošeg u radu vlade.
“To je savršeno. To će pomoći svima onima koji su protiv širenja nadležnosti vlade, koji kažu da vlada na kraju sve uprska, tako da smo sada dobili temu za sledeće izbore”, rekao je liberalni komentator Kris Metjus (Chris Matthews).
Slučaj Poreske uprave najpogubniji
Hes i Lihejn se slažu da će od ova tri skandala, po Demokrate najpogubniji biti slučaj Poreske uprave.
Hes smatra da se zaplena snimaka telefonskih razgovora novinara može u najmanju ruku objasniti javnosti – ako ne i gnevnim novinarima – kao pitanje nacionalne bezbednosti, a Amerikanci su već izgubili interesovanje za kontroverze oko atentata u Bengaziju.
Međutim, Republikanci su i dalje uporni u otkrivanju propusta Obamine administracije u ovom slučaju, pa su u kongresnim komitetima u kojima imaju većinu pokrenuli detaljnu istragu.
Hes predviđa da će to potrajati sve do izbora sledeće godine.
“Problem sa ovakvom vrstom skandala je što može da dugo traje rasparava o njima. Biće saslušanja u Senatu, Predstavničkom domu, i svako će ličiti kao izvlačenje jednog po jednog konca iz džempera – svaki put se dobije poneka informacija koja se posle razvlači po medijima”.
Obama nije jedini predsednik koji se suočava sa skandalima u drugom mandatu.
Ronald Regan (Reagan) je imao problem sa aferom oko slanja oružja u Iran uprkos sankcijama; Ričard Nikson (Richard Nixon) sa Votergejtom; administracija Džordža Buša (George W. Bush) sa otkrivanjem identiteta agenta CIA-e, a Klinton je bio umešan u nekoliko skandala, uključujući i vezu sa mladom stažistkinjom u Beloj kući Monikom Levinski (Monica Lewinsky).
Lihejn ističe da u poređenju sa pomenutim predsednicima, Obamini problem su manji.
“U svim prethodnim slučajevima bili su involvirani predsednici ili njima bliski saradnici. Ovo je prilično drugačija situacija, jer na osnovu onoga što znamo, predsednik i njegovi saradnici nisu direktno umešani”.
Lihejn, međutim, dodaje da je Klinton politički opstao bez obzira na sve skandale, pre svega što SAD nisu bile angažovane u ratovima u svetu a ekonomija je doživela procvat u njegovom mandatu.
Mereno ovim kriterijumom, Obama se suočava sa mnogo neizvesnijom situacijom.